Pretraga

Dragan Teodorović Zeko

Samostalne izložbe:

2006. Narodni muzej, Kragujevac

2007, 2010. Galerija Macola, Mećavnik

2007. Galerija Kulturnog centra, Paraćin; Opera Bastille, Pariz, Francuska

2009. Srpski kulturni centar, Pariz, Francuska

2010. Galerija L’Art Brut, Pariz, Francuska; LTG Galerija, Banja Luka, BiH

2011, 2022. Galerija O3one, Beograd

2011. Art galerija SKC, Kragujevac; Galerija Evropski kutak, Niš; Nacionalni muzej kinomatografije, Lođ, Poljska; Galerija Dea Orh, Prag, Češka

2012. Galerija Delle Colonne – Bioskop Edison, Parma, Italija; Galerija Orsai, Buenos Aires, Argentina; Galerija Kulturnog centra, Laktaši, Bosna i Hercegovina; Galerija Hotel de Vile, Delemont, Švajcarska

2022. Galerija SKC i Kontakt galerija SKC, Kragujevac

2023. Velika galerija Kulturnog centra, Zrenjanin; Galerija Gradskog kulturnog centra, Užice; Velika galerija Kulturnog centra, Trebinje, Bosna i Hercegovina; Galerija Kulturnog centra, Despotovac; Galerija KIC „Budo Tomović”, Podgorica, Crna Gora;

Galerija Kulturnog centra, Novi Sad



Radovi u foto-monografijama: „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra“ (Dr studio / Srbija 2007); „Time of the Gypsies“ (Palass / Francuska 2008); „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra – 10 godina“ (M.Factory / GMR, Srbija 2010); „Sibirski prozori“ (Balkan production / Rusija 2014); „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra – 20 godina“ (Balkan production / Rusija 2019); „To je bilo neko lepše i srećnije vreme“(GMR / Srbija 2022)



„Pre svega, osećam se privilegovanim zato što je Dragan Teodorović Zeko, divan čovek i mag fotografije, svoju izložbu i ovu foto-monografiju naslovio mojim stihovima: ‘To je bilo neko lepše i srećnije vreme.’ I jeste bilo lepše i srećnije. Nepotrebno je reći da je 80-ih godina prošlog veka jugoslovenska rok scena bila praktično treća na svetu, odmah iza engleske i američke, predvođena velikim autorima, sjajnim instrumentalistima, autentičnim i značajnim bendovima… Dobri Zeko i njegova kamera svedoci su tog vremena i onog što se dešavalo kasnije, a uspešno zadržalo duh 80-ih. Svi ti bendovi, svirači, autori, nisu glavna tema Zekovih briljantnih fotografija. Glavni junaci su oni koji tim ljudima na sceni daju svoju dušu, ljubav, snagu, suze… publika (ne volim taj izraz, zvuči potcenjivački). Bolje rečeno, Zeko slika ljude koji su važniji od samih izvođača, koji nesebično daju sebe bez rezerve, koji povratnom spregom prave koncert veličanstvenim događajem, dvočasovnom bajkom u kojoj se privremeno zaboravlja surova stvarnost koja nas okružuje. Slikajući okupljene, Zeko na najbolji način čini da se to neponovljivo lepše i

srećnije vreme ne zaboravi.„



Borisav Bora Đorđević



„Ko je Zeko?

Naizgled malog rasta i skromnog nadimka, Zeko iza sebe ima stotine hiljada pređenih kilometara, ko zna koliko hiljada koncerata, renomiranih i manje važnih, ali uvek odrađenih profesionalno. Zeko je bio ton majstor, majstor za svetlo, binski radnik, prodavac karata, organizator… i šta sve ne, ali uvek isto – profy! Fotografije koje su ponuđene javnosti ne odudaraju od njegovog profesionalnog pristupa svemu što radi ili je radio. Iskustvo u radu sa svetlom, prijateljstvo sa bendovima, radoznalost i ljubav prema svemu što radi, doprineli su da nastane hiljade zaustavljenih trenutaka koje Zeko sada nudi javnosti, ne samo kao izuzetna fotografska ostvarenja, već i kao bezbroj ljudskih priča. Njegove fotografije odišu ne samo autentičnim rok svetlom, sa svim njegovim efektima, već i specifičnom likovnošću, koja ne predstavlja samo slučajnost zaustavljenog delića sekunde, već nam Zeko na taj način otkriva tananost emocija koje neguje prema poslu i ljudima sa kojima radi. I kad je tonac, kad radi svetlo i kada snima, Zeko je prava ‘raja’!”



Branislav Cole Kovačević; jesen, 2006.