Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Dokumentarne fotografije, Milan Jozić 1971-1975

Galerija B2, Balkanska 2. Beograd Dokumentarne fotografije, Milan Jozić 1971-1975
Autorska izložba Biljane Tomić kroz dokumentarnu fotografiju Milan Jozića osvrće se na neverovatno vreme u likovnoj umetnosti Beograda. Izložba je otvorena do 4.6.2023.

 


 


Vreme kada je delovalo da je sve moguće"


Autorska izložba Biljane Tomić kroz dokumentarnu fotografiju Milan Jozića osvrće se na neverovatno vreme u likovnoj umetnosti Beograda. Kraj šezdesetih i početak sedamdesetih je period koji je obeležen promenama u svetu umetnosti, kada se stvaraju novi prostori umetnosti, rađaju se novi pokreti mladih, vreme kada je delovalo da je sve moguće.

Izložba "Dokumentarne fotografije, Milan Jozić 1971-1975." otvara se u subotu, 20.5. u 19 časova u B2 galeriji.

Postavka svedoči o BITEF - umetničkim dešavanjima, izložbi Objekti i projekti kada slikari više ne izlažu slike, o land artu u Botaničkoj bašti, hepeningu Ere Milivojevića Med medeks, zbog kog je Mira Trailović na nagovor Jovana Ćirilova ipak pristala da se umetnik ne izbaci iz Ateljea 212. Drugi deo postavke posvećen je performativnim radnjama Marine Abramović gde u seriji istih kadrova možemo da pratimo blage pokrete tela ili ruku dok Marinin pogled očima je fokusiranje na polje gledanja ispred direktno u kameru, odnosno gledaoca iza, dakle fotografa, a to znači imati direktan pogled na bilo kog gledaoca fotografije. Vizualno fiksiranje posmatrača praktično je njena primarna komunikacijska gesta prema drugom. Mora se primetiti veza sa čuvenim performansom u MoMA prostoru: “Umetnik je prisutan“. Međutim, kretanja ruku, same šake, minimalno otvaranje ili stezanje, zavisi od stanja ispred nje ili njenog unutrašnjeg emotivnog stanja, može se reći stanja strepnje, tuge, povlačenja, straha, otvaranja, odlučnosti, sigurnosti...


 


FOTOGRAF - MILAN JOZIĆ

Potrebno je ponekad da prođe vreme da u jednom trenutku vidite Milana  Jozića, istoričara umetnosti i prijatelja umetnika i mnogih iz domena umetnosti, kao autora sjajnih dokumentarnih fotografija Marine Abramović nastalih tokom njihovog povremenog družeja 1971-75. kada je fotografija bila važna.        Sve se dešavalo na prelomu 60-tih i 70-tih godina, na samom početku formiranja novih generacija u okviru otvaranja opštih i omladinskih institucija kulture poput Galerije MSU, KCB, Kolarc, DOB, do otvaranja SKC-a 1971. Bio je to neverovatan period kada je izgledalo da je sve moguće i kada su se trasirali tragovi istorije novih pokreta mladih i novih umetničkih definicija, konteksta kreativnosti, produktivnosti i promena sveta umetnosti.                                                                                                                      Tih godina, na poziv Dunje Blažević, oko Likovnog programa SKC-a počeli su da  se okupljaju mladi umetnici, istoričari umetnosti i drugi mladi svet sa idejama koje su menjale pravce kretanja.

Promene su se dešavale na svim područjima i razvijala se neka neverovatna kreativna razmena između pozorišta, filma, medija, muzike, literature i vizuelnih umetnosti. Mlade generacije bile su tkivo tekućih promena i neverovatnih inicijativa i intervencija na svim područjima. Pozorište Atelje 212 počinje sa međunarodnim festivalom BITEF 1967. Sledeće godine koncipirala sam prateći medijski i multidisciplinarni program Umetnička dešavanja 1968-73. Kulturna scena se širi i krajem 60-tih počinje FEST, BEMUS i zatim u SKC-u počinju Aprilski Susreti-Expanded Media 1972-78 -12 .

Okupljanja u SKC-u stvarala su nova neposredna poznanstva, prijateljstva, saradnje i druženja ispunjenja permanentnim diskusijama, kritičkim stavovima i zanosom direktnih promena. Prva manifestacija novih inicijativa bio je izložba „Drangularijum“ 1971, na kome su učestvovale sve generacije umetnika koje su želele da se uključe u inicijalne aktivnosti Galerije SKC.

1.

Prema dogovoru sa Dunjom, sledeći događaj bio je gostovanje BITEF projekta Umetnička dešavanja „Objekti i Projekti“ 1971. u Galeriji SKC sa umetnicima, tada još studentima, izlažu Marina Abramović, Era Milivojević, Neša Paripović, Zoran Popović, Raša Todosijević, Gergelj Urkom i pridružila se Evgenija Demnijevska. Koncipirana Izložba „Objekti i Projekti“ obeležava mesto gde su učesnici izražavali svoje performativne koncepte postavke, dijaloga, igre i događajnosti... U program se uključuje i Milan Jozić, tada takođe još student kao i svi drugi, zainteresovan da foto aparatom prati interaktivne pristupe neformalnom ponašanju učesnika u kreiranju dinamičkih stanja postavke sa  performativnim scenama. Sledeći BITEF – Umetnička dešavanja projekat održao se u Ateljeu 212, 1972. sa happenigom „MED“ Slobodana Ere Milivojevića i ranim medijskim pristupom performativnom filmu „Aksiomi“ i sa serijom fotografijia „Rotirajuća glava“ Zorana Popovića. Ova dva rana medijska događaja fotografisao je Milan Jozić. Počeci navedenih umetnika svakako su odradili svoju ulogu, promene su uvedene i išlo se dalje. „Decision as art“ rekao je Raše Todosijevića.

2.

Veoma je važno da se naglasi da se prvi put, sada u Galeriji B2, prikazuje ciklus privatnih fotografija 1971-1975. koje je Milan Jozić povremeno snimao u druženju sa Marinom Abramović. Mogli bi smo da nazovemo ove fotografije „Fotograf i Model“, mada u osnovi, bili su to spontani snimci Marininog ponašanja u njenoj devojačkoj sobi i delom ateljeom, gde se ona družila sa  prijateljima od Neše Paripovića do Bore Iljovskog i drugih, znajući koliko je Marina bila otvorena i društvena.

Serija privatnih fotografija Marine Abramović, mogla bi se u osnovi posmatrati kao istraživanje i otkrivanje stanja ponašanja modela tokom fotografisanja i mada su to uobičajene poze stajanja ili sedenja. Ali zato sa specifičnom pozom direktnog pogleda i sa minimalnim promenama držanja tela, ali sa redovnim  promenama držanja ruku. Marinin pogled i držanje ruku su dva različita modela komunikacije i  govora. Odnosno, pogled očima je fokusiranje na polje gledanja ispred direktno u kameru, odnosno gledaoca iza, dakle fotografa, a to znači imati direktan pogled na bilo kog gledaoca fotografije. Vizualno fiksiranje posmatrača praktično je njena primarna komunikacijska gesta prema drugom. Mora se primetiti veza sa čuvenim performansom u MoMA prostoru:“ Umetnik je prisutan“. Međutim, kretanja ruku, same šake, minimalno otvaranje ili stezanje, zavisi od stanja ispred nje ili njenog unutrašnjeg emotivnog stanja, može se reći stanja strepnje, tuge, povlačenja, straha, otvaranja, odlučnosti, sigurnosti...

Tokom šesdesetih godina veoma su se razvili umetnički vidovi vizuelne poezije koji su se bavili telom. Najpoznatija Body Poetry Art umetnica je Italijanka Ketty la Rocca, koja je telo smatrala svojim najvažnijim instrumentom izražavanja. Marina Abramović bavila se takođe i formama vizuelne poezije i izlagala sa drugima iz neformalne grupe 6. Ovu privatnu seriju fotografija Marina nije koristila u svrhu govora ruku i tela u duhu poetske komunikacije (što je tema novog tumačenja). Ovde je u pitanju njena intimna, psihološka dimenzija govora koju bih povezala sa poznatim bečkim umetnikom Gustavom Klimtom. Na jednoj sjajnoj istorijskoj izložbi Bečke umetnosti sa kraja 19-tog  veka i početaka 20-tog, pre više godina, u katalogu su bili objavljeni njegovi dnevnički komentari o promenama odnosa muškarca i žene s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Ti dnevnički komentari otkrivaju bol umetnika o krizi razlaza muškarca i žene, ličnom patnjom da nastali jaz razdvajanja muškarca i žene neće biti nikada premošten. Tuga Gustava Klimta najdublje je izražena u „Poljupcu“, dramatičnoj sceni ljubavi, zagrljaja i razlaza...                          Zanimljivo je da Marina se nikada nije smatrala feministkinjom, ona je bila umetnica sa umetničkim autoritetom jednakosti. Svi smo isti, da, trebao se osvojiti taj vrh jednakosti.                                                                                                                      Pre nekog vremena Marina mi je poslala zoom lozinku da pogledam jedan njen intervju. Tada sam ponovo videla moć njenog pogleda i držanja. Nezaboravno.          Jozićeve privatne fotografije Marine Abramović, može se reći, otkrivaju sasvim rani znak njene autonomije i kreiranja lične individualnosti: upornost, istrajnost, odlučnost, prezentnost...

Biljana Tomić


 

Datum objavljivanja: 18.05.2023.