Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Doktorski umetnički projekat Kristine Janjić

Otvaranje izložbe doktorskog umetničkog projekta umetnice Kristine Janjić u Galeriji FLU Knez Mihailova 52. u utorak, 18. 1. 2022. godine, u 18č. Izložba će biti otvorena do 29. 1. 2022. godine.

 


Idejni koncept predloga izložbe



Budući da je polje književnosti često definisalo moje pretenzije u umetničkoj praksi, ne samo kroz narativ već i objektivaciju mojih zamisli, interesovanje za temu koju ću obraditi ovim projektom, u značajnoj meri, determinisano je diskurzivnim pristupom umetnosti, koji odatle potiče. U toku ovog istraživanja pokušaću da problematizujem  ko deluje sa pozicije političkog subjekta, umetnica, institucija ili publika i da li i umetničko subverzivno delovanje implicira kulturni imperijalizam subverzivne ideologije u smislu pozicije umetnika da umetničkim delom politički emancipuje publiku. Projekat ispituje da li ymetnica dela iz utopijske pozicije "vladavine prava" i iz perspektive samoproklamovanog "mesije" koji ima institucionalnu moć da masu navodi na kritičko mišljenje, u kontekstu u kome su mehanizmi moći unapred zadati u okviru institucije umetnosti. Pored toga, projekat istražuje da li subverzivno umetničko delovanje u kontekstu postmoderne i savremenih umetničkih praksi implicira samo glas "drugog" odnosno marginalizovanog i kako je ovaj koncept implementiran u diskurs savremenih angažovanih umetničkih participatornih praksi. Odlučila sam se za performans jer je on naročito pogodan medij zbog mogućnosti da posmatračy pored čulnog stimulusa, ponudi i spontanu kritičku poziciju u odnosu na određeni društveni fenomen. Sva četiri rada koja će biti predstavljena na izložbi doktorskog umetničkog projekta, diskurzivne su prirode, međutim, neki od njih uključuju problem neumetničkog predmeta, koji, u izmenjenom kontekstu, postaje medij društveno-političke intervencije u javnom prostoru, dok drugi impliciraju medijski tradicionalno izvedene radove, koji se koriste heraldičkim i simbolima popularne mejnstrim kulture i koji, takođe, u izmenjenom kontekstu, u postprodukcijskom narativu, unose novu poruku i značenje.

Praktični deo doktorskog umetničkog projekta

Praktični deo doktorskog umetničkog projekta, koji će biti predstavljen u Galeriji FLU u Beogradu sastoji se od 5 projekata koji čine celinu:

1. Umetnički projekat „Oda moje radosti” je performans u kome sam izložila otirač za noge, na kome je odštampana zastava Evropske unije ispred Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, i koji će u finalnoj verziji biti predstavljen foto dokumentacijom. Fotografije su odštampane na majicama, šoljama i kesama od kojih je napravljena prodavnica poklona po ugledu na muzejske radnje (fenomen museum gift shop) u kojima se prodaju predmeti iz svakodnevnog života na kojima se štampaju dela velikih majstora. Deo ove postavke je i otirač za noge na kome je odštampana zastava Evropske unije, dimenzija 85 puta 120 centimetara. Rad se bavi pitanjima koja se tiču komercijalizacije, degutantnosti i umetničkog tržišta.

2. Instalacija  pod nazivom „Bezgrešno začeće"  koja predstavlja rekonstrukciju događaja, performansa koji sam realizovala u Strazburgu. Pokušala sam da poklonim sliku sliku „Bezgrešno začeće” Strazburškoj katedrali (Katedrala naše Gospe od Strazbura), koja je odbila da primi poklon. Na slici je predstavljena Devica Marija kao žena crne puti, afričkog porekla, u tehnici ylje na platnu. Predstava Device Marije je izvedena u okviru tradicije zapadnoevropskih slikarskih konvencija (kao uzor poslužila mi je istoimena slika Dijega Velaskeza), sa oreolom od dvanaest zvezda, po uzoru na oreol skulpture Device Marije koja se nalazi u Strazburškoj katedrali i koji je autoru zastave Evropske unije poslužio kao inspiracija za dizajniranje zastave.

Opis instalacije: Unutar izdvojenog prostora planiram da projektujem na zid fotografiju skulpture Device Marije koja se nalazi u Strazburškoj katedrali. Prostor je od ostatka galerije odvojen vratima na kojima je video-projekcija moje slike (crne Bogorodice). Na vratima je improvizovano zvono, koje kada se pritisne aktivira audio-signal preko preko uređaja Raspberry Pi 3. Program za puštanje zvuka pisan je u programskom jeziku Python3. Na fajlu je snimljen nerazumljiv i nejasan govor što aludira na miskomunikaciju koja se desila između umetnice i osoblja iz katedrale i neprihvatanje poklona.

3. Slike, Slike „Pepa prase“ i „Ptica trkačica“ koje su rađene tehnikom akril na platnu. Intervencijama na grbovima savremene republike Srbije i srednjovekovne srpske autonomne teritorije Tribalije ispitujem delovanje umetnosti koja simbolički provocira politiku, nacionalni identitet i stavove diktatorskih režima u kontekstu urbane, mejnstrim kulture.

4. Slika „Serbia is Beyond Trust“, rađena tehnikom ulje na platnu, takođe prikazuje grb Srbije, ali umesto krsta sa četiri ocila, na grbu je naslikan logo američke kompanije  Beyond Trust koja razvija, plasira i podržava proizvode za privilegovan daljinski pristup računaru. Ovaj rad bavi se pitanjem da li živimo u doba ekonomske neokolonizacije u kontekstu neoliberalnog kapitalizma i digitalizacije.

5. Umetnički projekat „Krštenje robota“ koji postavlja pitanje o socijalnoj integraciji robota u društvenu realnost kroz ritual. Performans će biti prezentovan video–radom u kome ću krstiti antropoida, robota Milicu, koji preko uređaja Raspberry Pi 3 izvodi određene zadatke (plakanje, gukanje, smeh). Program za puštanje zvuka pisan je u programskom jeziku Python3.


 


Kristina Janjić rođena je 1991. godine u Vranju. Studentkinja je treće godine doktorskih akademskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, gde je završila master i osnovne studije, u klasi profesora Milete Prodanovića. Oktobra 2021. upisala je doktorske studije na Fakultetu za medije i komunikacije, na smeru Transdisciplinarne studije savremene umetnosti i medija, gde želi da nastavi usavršavanje iz teorije umetnosti. Školske 2016/2017 godine, provela je semestar na Nacionalnoj akademiji lepih umetnosti u Parizu (École nationale supérieure des beaux-arts, Paris) kao stipendista francuske vlade, u klasi profesora Fransoe Boaroa (Francois Boisrond). Pored likovne akademije, završila je i englesku književnost i jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Učestvovala je na sledećim izložbama: 2017. godine „Modus Operandi Vernisaž” (Modus Operandi Vernisage) i „Tašiba” (Tashiba Exposition) u galerijama Nacionalne akademije lepih umetnosti u Parizu, 2017. na izložbi „Inter/Akcija” u Galeriji Doma omladine u Beogradu, na projektu u saradnji sa studentima istorije umetnosti sa Filozofkog fakuleta u Beogradu, 2018. „Napuštanje bezbednog režima” u nemačkom kulturnom centru Gete institut, 2018. na izložbi „Perspektive XXXIV” u Nacionalnoj galeriji u Beogradu, 2018. na izložbi „Umetnost u doba klasnog rata” u Ostavinskoj galeriji u Beogradu. Novembra 2018. godine gostovala je u kulturnom centru Reks u Beogradu i prezentovala svoj umetnički projekat „Zapadnoevropski zakoni", koji je uradila pod mentorstvom prof. dr um. Zorana Todorovića. Septembra 2020. realizovala je prvu samostalnu izložbu u Salonu 77, u Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu. Živi i radi u Beogradu.

Kristina Janjić je umetnica koja se 5 godina bavi subverzivnim umetničkim praksama. Praktični deo njenog doktorskog projekta ima za cilj da pored perceptivnog, pruži posmatraču i kritičko iskustvo u smislu preispitivanja i subvertiranja postojećih društvenih normi i nema za cilj dostizanje konkretnih društveno-političkih ideala. Projekat problematizuje ko deluje sa pozicije političkog subjekta - umetnica, institucija ili publika i da li umetničko subverzivno delovanje implicira kulturni imperijalizam subverzivne ideologije u smislu pozicije umetnika da umetničkim delom politički emancipuje publiku. Još jedno od pitanja koje ovo istraživanje postavlja jeste da li umetnica dela iz utopijske pozicije i iz perspektive samoproklamovanog "mesije" koji ima institucionalnu moć da masu navodi na kritičko mišljenje, u kontekstu u kome su mehanizmi moći unapred zadati u okviru institucije umetnosti. Pored navedenog, projekat istražuje da li subverzivno umetničko delovanje u kontekstu postmoderne i savremenih umetničkih praksi implicira samo glas "drugog", odnosno marginalizovanog i kako je ovaj koncept implementiran u diskurs savremenih angažovanih umetničkih participatornih praksi.

Umetnica će se predstaviti sa 5 projekata koji su zasnovani na transmedijalnosti i koji se na konceptualno-tematskom nivou bave složenim društveneim fenomenima koji se tiču pitanja postljudskog, rase, nacionalnosti, „drugosti”, kulturnog i ekonomskog imeprijalizma i marginalizacijom.


 

Datum objavljivanja: 17.01.2022.