Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Dnevnici nesanice, Goran Desančić

U četvrtak, 26. februara u 19 sati u Galeriji Stara kapetanija biće otvorena samostalna izložba autora, Gorana Desančića, pod nazivom "Dnevnici nesanice, radovi na papiru".

 


Goran Desančić je rođen 1957. Diplomirao i magistrirao na FLU, Beograd. Član ULUS-a od 1987. Samostalno izlagao preko 20 puta u Beogradu, Čačku, Obrenovcu, Splitu, Ohridu, Apatinu, Negotinu, Zaječaru, Smederevu, Starčevu... Grupno izlagao preko 80 puta u zemlji I inostranstvu.

Izlaže radove koji su izvedeni tušem, olovkom, pigmentima na ručno rađenom papiru na kojima se mogu pratiti tri težnje: anatomija predela, rukopisi - dnevnici nesanice i prizori iz središta zemlje iz tri pozicije - horizontale, vertikale i fokusa centra.


Kombinovanjem međusobnih prožimanja ovih potencijala, spontanom selekcijom prioriteta, urađene su likovne partiture, zaokruženi zapisi, rukopisi - dnevnici nesanice apstraktne kompozicije na kojima su boja i crtež u rafiniranom saglasju.


 


Jedan pogled na stvaralaštvo Gorana Desančića 

 

 

"Dosledan, postojan umetnički angažman Desančića prisutnog na umetničkoj sceni preko dve decenije, po jednoglasnoj oceni kritike, uglavnom se prepoznaje kao kreacija snažne emocije i energičnog doživljaja realnosti koje i sam autor navodi kao ključne pokretače za svoj rad. Ako umetnikovo stvaralaštvo čitamo u ključu apstraktnog ekspresionizma, onda bi se ono možda najbolje moglo okarakterisati kao spoj dve glavne razvojne linije tog stila, s jedne strane - gestualne apstrakcije koja se oslanjala na eskpresivnost, energično apliciranog pigmenta, umetnost znaka, jednu vrstu posebne forme "pisanja" i sa druge - hromatske apstrakcije koja se fokusirala na emocionalne resonance boje. Bez obzira da li su rađena u malom ili velikom formatu, da li su u pitanju slike ili crteži, Desančićeva dela nose u sebi izraz širokog gesta, iskustvo zamaha, svest o monumentalnom, i istovremeno, pored finalne pikturalne slojevitosti, naglašavaju svu umetnikovu fasciniranost belom površinom, prostorom koji iščekuje zapis, emociju. Oni stižu s prvim udarom kičice, nanosom ili kapljicom boje nagoveštavajući neverovatno energično apstraktno bojište sukobljenih linija, hromatskih površina i formi. Njegovo slikarstvo ističe sam fizički čin slikanja kao esencijalni aspekt dela. Ono je satkano od čiste energije i vitalnosti koje postaju isto toliko predmet umetnikovog interesovanja kao i sve drugo što posmatra, doživljava, o čemu razmišlja i što beleži. A beleži najrazličitije senzacije savremenog sveta, svakodnevnog okruženja, urbanog, prezentovane iz jednog drugačijeg ugla.  Užurbanost, anksioznost, alijenacija, sve odlike današnjeg vremena nisu sugerisane uobičajenom prazninom, tehniciziranim ili beživotnim formama, hladnoćom već su, naprotiv, predstavljene u svom punom intezitetu, agresivnosti, bizarnoj živosti, sveprisutnosti. Njegova platna postaju prostranstva uskomešanosti prizora, kakofonije zvukova, bezbrojnih sudara različitih opažaja savremenog čoveka. Tako posmatračev pogled biva zarobljen u lomljavi bojenih ploha, linija, poteza, dijagonala, eksploziji oblika koji grade svojevrsni  kardiogram nemira i otpora, vizuelni zapis duboko proživljene, odbolovane realnosti. Desančićeva slika je zmijin svlak stvarnosti, čudesno živ, oslobođen otrova (Nikola Šindik), ona je trag mitarenja duše, purifikacije nataloženih ostataka jave spoznate utrobom (Kevin Evansen). U formi dnevničkih beležaka, ona postaje "bilo" svega neizgovorenog, neodsanjanog, gusto tkanje misli ispisanih ponekad bojom, amorfnim znacima, a ponekad i samim rečima, ali uvek jednako ekspresivno. Likovni elementi u Goranovim delima zapravo postaju na hiljade onih malih pukotina iz kojih se roje emocije, iskustva, snovi koji uskovitlani iznenadnom slobodom i mogućnošću bekstva ostaju da lebde nad belim prostranstvima u besanoj, beskonačnoj igri. "

 

                                                                                                         Miroslav Karić


 

Datum objavljivanja: 25.02.2009.