Pretraga

Sreća je uvek tu, iza ugla, u praznim hodnicima uma. Između neba i nas, stojimo mi sami.  

Performans govori o tome gde se preklapaju, a gde razilaze zvučni talasi odsviranih nota i talasna dužina bele boje. Performans u pokretu a istovremeno istraživanje zvučnih i svetlosnih elektromagnetnih talasa. Osvrtom na naučni predložak koji tvrdi da ljudsko oko reaguje na talasne dužine od 380 do 740 nm i frekvencije od 430 do 770 THz postoji izvesnost između onoga što vidimo i onog što čujemo. NJutnov krug boja iz njegovog dela „Optike 1704“. prikazuje boje koje je on povezao sa muzičkim notama. Spektralne boje od crvene do ljubičaste podeljene su notama muzičke skale.

„Bela boja, koju često smatramo ne-bojom je kao simbol jednog sveta gde su sve boje, kao svojstva materijalnih supstanci, iščezle. Belo deluje na našu dušu kao apsolutna tišina. Ta tišina nije smrt, ona je prepuna živih mogućnosti. To je jedno ništa puno mladalačke radosti, ili bolje rečeno, jedno ništa pre svakog rođenja, pre svakog početka. Tako je možda odzvanjala hladna i bela zemlja u dane ledenog doba… Teško je bolje opisati svitanje, a da se ono ne imenuje - belo.“ (Vasilij Kandinski)

Đurđija Jelenković je profesionalni baletski igrač, audio-vizuelni umetnik, koreograf, diplomirani i master fizičar smera Primenjena fizika i informatika Fizičkog fakulteta u Beogradu i profesor fizike. Završila je i osnovne studije Instituta za umetničku igru smer  koreografija i stručni saradnik u oblasti istraživanja umetničke igre i koreografije Srpske akademije nauka i umetnosti. Dobitnica je značajnog priznanja „Ohrabrenje“ koje dodeljuje Narodno pozorište u Beogradu.

Miladin Stojković je osnovne i master studije kontrabasa završio na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Nebojše Ignjatovića. Usavršavao se i na majstorskim kursevima kontrabasa kod renomiranih kontrabasista i pedagoga kao što su Slobodan Gerić, Ivica Marušević, Miloslav Gajdoš. Kao član Filharmonije mladih „Borislav Pašćan“ i simfonijskog orkestra FMU nastupao je na brojnim koncertima u zemlji i regionu. Izveo je nekoliko solističkih resitala za kontrabas. Od 2013. godine predaje kontrabas u Muzičkoj školi „Dr Vojislav Vučković“. Pored bavljenja klasičnom muzikom aktivan je i u više žanrova savremene muzike kao bas gitarista i kontrabasista: jazz, experimental-improv (Miskobazz), world music  i pop, a ostvario je brojne nastupe u zemlji i inostranstvu.



Rastko Popović je diplomske, specijalističke i doktorske akademske studije viole završio na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, a master akademske studije na Univerzitetu u Stavangeru (Norveška). Kompletno školovanje završio je sa najvišim ocenama uz nagrade na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima. Aktivan je izvođač i redovno nastupa u zemlji i inostrastvu. Pored violskog, kamernog i orkestarskog repertoara, bavi se i istorijski informisanom praksom izvođenja muzike 17. i 18. veka u okviru ansambla „Beogradski barok“. Godine 2006. započinje autorski projekat „Sam svoj sopstveni ringišpil“ posvećen električnoj violi kao savremenom muzičkom mediju. Zaposlen je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u zvanju docenta.