Pretraga

Đorđe Stanojević (1974) diplomirao je i doktorirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo. Danas je predavač na Akademiji za umetnost i konzervaciju SPC i Fakultetu pejzažne arhitekture Univerziteta u Beogradu. Umetnik je osnivač i umetnički direktor „Nature & Art“ ("Priroda i umetnost“), projekta rezidencijalnih programa i predavanja posvećenih fenomenima odnosa između prirode i kulture, land art-u i site-specific intervencijama u prostoru. Sam autor sažima svoje iskustvo rada sledećom izjavom: "Tema moje umetnosti je zemlja - kao teritorija, kao deo istorije, ali i energetski prostor. Reč je o angažovanom pristupu koji povezuje umetnost sa mnogim filozofskim i etičkim pitanjima." 





Đorđe Stanojević u svom radu eksploatiše one potencijale humanističkog i utopističkog nasleđa Moderne koji na različite načine pokušavaju da pomire antagonizme stvorene u odnosima između prirode i kulture. Sintagma slikati prirodom u kontekstu ambijentalne instalacije pod nazivom „Klijanje“ – pretpostavlja odmeravanje težišta ovih snaga i njihova prožimanja u pokušaju uspostavljanja novih delikatnih ravnoteža prirode i kulture.

                                  

U konceptualnom smislu ovaj opus je organizovan oko nekoliko osnovnih postupaka koje bismo ovom prilikom mogli da imenujemo i kao „slikanje zemljom“. Približavanje akcijama delatne prakse datog podneblja i vremenu zemlje – fenomenima aktivnog vremena rada sa zemljom i meditacije tla o kome ispredaju brojne filozofije, u ovom konkretnom slučaju – rad umetnika u ateljeu izjednačavaju sa elementarnim gestovima svakodnevice jednog radnika ili seljaka u obradi zemlje. Postepenom abolicijom vertikalnog plana rada na štafelajnoj slici na račun horizontalnog i integrisanjem materije tla, njenih rudimentarnih elemenata kao što su zemlja, blato, balega, pleva ili jod – kreira se koncept jednog dela čija plastička rešenja, serija novostvorenih slika-objekata, funkcionišu kao kartografski dijagrami tla i njene istorije ili kao geologija pikturalne materije koja na suptilne načine tematizuje svako pojedinačno egzistencijalističko iskustvo. Interpoliranjem manufakturnih alata u svoje prostorne aranžmane tla kao objets trouvés-a umetnik poetizuje vezu sa iščezlim pred-industrijskim kulturama ali na gotovo opipljiv način rekreira život njihove zajednice organizovane oko harmonizovanih ergonomskih sastava. Paralelna evokacija energije životnih procesa kao što su oplođivanje, rast, ravnoteža, erozija ili fosilizacija – na još suptilniji način u Stanojevićevom radu tematizuje ovu apologetiku telurskog u korelaciji sa idejom o čovekovoj egzistenciji.



Jelena Krivokapić, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)