Pretraga

Darko Trajanović (1980) je vizuelni umetnik koji stvara radove u različitim medijima kao što su slike, objekti, instalacije, performansi i video radovi. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na preko 50 kolektivnih i 28 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Tokom studija bio je gostujući student na Akademiji likovnih i primenjenih umetnosti Univerziteta „Aristotel“ u Solunu.





Od početka svog umetničkog delovanja sredinom prve decenije ovoga veka, Darko Trajanović je opsednut svetlom i senkom, svetlošću i tamom, izgledom, doživljajem i reakcijom čoveka pod veštačkim osvetljenjem. Pomoću fluorescentnih boja ili neonskih cevi, gradi prostorne slike i instalacije, ambijente i performanse, video projekcije ili pozorišne događaje. Slikarskoj akciji na kliritu, u rasponu od gesta do grafita, suprotstavlja jednostavne geometrijske oblike od svetlećih neonskih cevi, ostvarajući fantazmagorične celine koje upotpunjava pokretnim slikama dramatičnog likovnog sadržaja.. Primalac ovako isprpletanih vizuelnih (i pratećih zvučnih) senzacija, generisanih analognim ili digitalnim sredstvima, upućen je na stalno kretanje i direktno učestvovanje u elektronski obojenoj stvarnosti ponuđenog ostvarenja. Umetnički radovi Darka Trajanovića teže da uspostave novo stanje svesti i transcendiraju ka drukčijim, neslućenim simboličkim i duhovnim značenjima.

Pri tome, on pažljivo bira i studira različita sredstva, kako bi njihova medijska specifičnost došla do punog izraza. Od transparentnosti klirita  i suptilnog poigravanja viđenjem i značenjem, preko udruženog poduhvata stvaranja zemljanog brda prekrivenog fluorescentnim zaštitnim odelima ili upotrebe „Crne svetlosti“ (Black Light) neonki koje u mraku kreiraju ultraljubičastu obojenost do agresivnih intervencija na metalnim rešetkama i korišćenje osetljivih senzora i naučnih saznanja o ljudskoj telesnosti kako bi primaoci – posetioci bili potpuno uronjeni u predloženo  delo. Namera da gledalac postane sastavni deo umetničkog projekta i to na taktilan način, izražena u više ostvarenja tokom protekle decenije, nagoveštava Trajanovićevu bliskost sintezijskom uobličavanju umetničkog dela. Upotreba različitih medijskih sredstava govori o sveobuhvatnosti  stvaralačkog impulsa čime se njegov rad približava sferi integralne, višemedijske umetnosti.

Istraživački postupak trajno je obeležje Trajanovićevog umetničkog delovanja koji, obogaćujući se svakim novim poduhvatom, dovodi do neočekivanih rezultata .Izložba koja je pred nama, neka je vrsta rekapitulacije važnih segmenata pređenog puta ali i izvor svetlećih signala u pravcu daljih otkrića.

Čedomir Vasić