Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Danijela Pivašević Tenner: Out of Space

Deseta izlagačka sezona Gradske galerije počinje izložbom Out of Space Danijele Pivašević Tenner, umetnice koja živi i stvara u Nemačkoj, a u KC Gradu svoju izložbu otvoriće u ponedeljak 14.oktobra od 20 časova.

 


Danijela Pivašević Tenner



Out of Space

14 - 27. oktobar 2019.


 


Pivašević Tenner školovala se u Srbiji i u Nemačkoj na smeru keramika akademija primenjih umetnosti. Kroz svoj rad istražuje drustvene fenomene ali i status koji keramika i skulptura imaju danas. Školovanje na dve akademije u veoma različitim sredinama rezultiralo je komparativnim pristupom i istraživanjem specifičnih fenomena vezanih za Srbiju i Nemačku. Međutim prostorna instalacija van prostora - Out of Space istražuje jedan univerzalni fenomen - takozvanu džentrifikaciju. Autorka se ovom temom bavi već duže vreme, a u Beogradu će se pozabaviti lokalnim uslovnostima ovog procesa, tako da je instalacija koja očekuje publiku u Gradskoj galeriji proizvod lokalnih materijala, lokalne zemlje koju Pivašević Tenner koristi u izgradnji, u izlivanju svojih umetničkih dela. Odstupajući od pečenja keramike godinama unazad, nastojala je da svoje stvaralaštvo podigne na viši nivo ekološke osvećenosti i smanji karbonski otisak na životnu srednu, jer tehnika izlivanja u glini ne zahteva pečenje na visokim temperaturama i samim tim smanjuje emisiju ugljen-dioksida. Takva keramička skulptura zbog prirode tehnike, nije trajna te se materijal može reciklirati i iznova oblikovati što je autorki veoma važno.



    Ovaj angažovani pristup tehnici i ispitivanje fenomena poznog kapitalizma neodvojivi su deo same instalacije i predstavljaju socijalnu kritiku, ali i predlog kako menjati društvo na bolje. Publika će preko ambijenta dnevne sobe od lokalnog odbačenog nameštaja i zelenije tehnike produkcije gline moći još jednom da se uveri u važnost recikliranje i ponovne upotrebe materijala koji su već oko nas.



    Zavirite u dnevni boravak Danijele Pivašević Tenner sve do 27. oktobra, svakim danom od 14 do 20 časova i izađite izvan prostora koji vidite u onaj koji nas čeka.









Intervju





∙    U Gradskoj galeriji prikazaćeš nam projekat iz serije Out of Space, ali taj projekat je in situ prostorna instalacija, pa da li je zaista izvan prostora ako je u prostoru? Koja se ideja krije iza naslova?



Простор је нужна представа априори која чини основ свих спољашњих опажаја. Никада се не може створити представа о томе да не постоји простор, премда се сасвим лепо може замислити да се у њему не налазе никакви предмети…. — Кант, Критка чистог ума, Транс. ест. пар. 2    ”   

       



Izvan prostora, izvan vremena, izvan moralnih i istorijskih nacela, to su mi prve asocijacije kada se pred nasim ocima desava ekstremna forma dzentrifikacija. Ne radi se o “izvan prostora” u odnosu na galeriju KC Grad, vec se radi o uzetom, otetom, izdvojenom (izvan prostora) delu grada ili bolje reci delovima grada. Situacija je da imamo deo grada koji je oduzet gradjanima i ciji se profil vrtoglavo menja. Menjati deo grada na demokratski nacin u koji su ukljuceni gradjani, strucna javnost i profesija je za mene prirodni proces ali nasilno menjati opeis grada i za dobrobit investitora predstavlja veliki problem sa kojim se svi mi suocavamo. Ono sto cemo videti u galeriji je projekat koji se bavi ovom velikom temom koja se desava u svim vecim gradovima ali kod nas je poprimila neki novi specifican oblik.





∙    Živiš i stvaraš u Nemačkoj, ali boraviš i u Srbiji. Koliko ti je važno da izlažeš ovde? Kako bi uporedila recepciju svojih izložbi kod nas i u Namačkoj?



Izlazem i radim svuda po svetu ali najvise vremena provodim u Nemackoj. Posle mojih studija na fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odlucila sam se za jos jedne studije na akademiji Weissesee u Berlinu, gde sam se umetnicki i oformila. Ono sto primecujem je da se moja umetnost tematski razlikuje u Nemackoj i u Srbiji. Umetnicke strategije koje primenjujem u radu su iste, prvo sve polazi od istrazivanja, zatim ukljucivanja lokalne zajednice u ostvarivanje odredjenih radova/projekta. Posto je jedan od glavnih materijala u mom radu porcelan, u Nemackoj sam se dosta bavila nasledjem koje taj materijal nosi sa sobom. Kako se muzeji odnose i kako predstavljaju ovaj materijal (npr. Nepisano pravilo je da se porcelanski set iz 19 veka postavlja u staklenoj vitrini, gde mu se automatski oduzima funkcija a stakleni zid postaje distanca izmedju objekata i posmatraca. Kako se u domacinstvima sirom Nemacke ljudi odnose prema porcelanskom nasledju, pritom ovde je zanimljiva i dalje velika kulturoloska razlika izmedju istocne i zapadne Nemacke. Koji su kriteriji danasnjeg drustva a sta je u 18 veku predstavljalo klasnu pripadnost. 



Dok se u Srbiji prosto namecu neke druge, mahom socijalno-politicke teme. 2008 godine sam radila na jednom umetnickom projektu sa romskom populacijom u okolini Pozarevca. 2009 godine sam predstavljala Srbiju na Bijenala mladih umjetnika Europe i Mediterana koje se te godine odrzavalo u Makedoniji, tada sam obradjivala zamrznute konflikte izmedju razlicitih etnickih grupa na ovim prostorima. 2017 godine imala sam samostalnu izlozbu u galeriji U10, gde sam tematizirala krah Jugoslovenske porcelanske industrije u kombinaciji sa nekim od nasih sociolosko-kulturoloskih “rituala” npr. gledanja u soljicu kafe. Sada se kod Vas u galeriji bavim dzentrifikacijom tj.  gradom/prostorom koji bi trebalo da nam pripada.   

 

∙    Poslednji put si gostovala na smotri Mermer i zvuci, u Aranđelovcu. Kakvo iskustvo nosiš odatlei na kakvom si projektu radila?



Da, u Arandjelovcu su odabrali nas troje umetnika/ca i tamo smo radili tokom avgusta 2019 godine. Za prelepi izlozbeni prostor Paviljon Knjaz Miloš u parku “Bukovičke banje” napravila sam seriju pecenih radova tj.  stubova, koji su postavljeni u ovom prostoru i izgledaju kao deo arhitektonskog resenja. Napravljeni su od kvecovane forme cajnika ali forma cajnika se jedva prepoznaje. Glazirala sam ih metalnom glazurom (koja po meni vizuelno ostavlja isti taj ukus u ustima, kao i voda koju sam pila u banji). Tokom naseg rada u banji, fabrika minarelne vode je po ko zna koji put prodata nekim novim investitorima/partnerima. Paviljon Knjaz Miloš, podignut je 1907. godine, na mestu najstarijeg izvora mineralne vode u Srbiji, a ujedno je bio i prva fabrika za flaširanje mineralne vode u našoj zemlji. Zato sam u Paviljonu napravila ove masivne stubove/cevi u prostoru, koji treba da nas podsecaju na vrednost vode kao resursa. Jedina ideja tokom rada je bila VODA, njeno znacenje, njena vrednost i zelja da se u Srbiji voda zastiti  kao resurs i da se ne moze prodavati i njom spekulisati!



∙    U Nemačkoj si upravo okončala samostalnu izložbu? Kakav si projekat realizovala i kakvi su utisci?



Grad u kome zivim zove se Neumünster, bio je jedan od najvaznijih gradova tekstilne industrije na severu Nemacke. Poslednja fabrika zatvorena je 1991 godine, kada se i sva industrija preselila na Azijski kontinent. Izlozba je organizovana povodom mog desetogodisnjeg boravka i rada u gradu. Pocetak rada na izlozbi je bio clanak u regionalnim novinama, gde sam zamolila gradjane/ke da mi donesu njihovu staru garderobu. Akcija je trajala 3 meseca, studio je u medjuvremenu bio prepun doniranih stvari. Svako od ucesnika/ca bi mi ispricao svoje licne price vezane za to sto su mi donirali (od banalnih: “kupio sam i stoji u plakaru preko 30 godina i nikad nisam koristio” do potresnih prica kako je jedna devojka odlucila da pobegne iz nacisticke Nemacke sama i da zapocne zivot od nule u Njujorku, bez znanja jezika itd...). Tako da od svih tih pojedinacnih i licnih prica nastala je velika prostorna instalacija. Ovaj rad na prvo mesto stavlja pojedince i njihove intimne price ali isto tako izlozba je tematizirala jeftinu proizvodnju u losim uslovima daleko od naseg uredjenog sistema, takodje tema je nase danasnje drustvo, koje cini se kao jedinu vrednost istice konzumiranje i vrlo bitna tema ove izlozbe je bila predstaviti i povezati lokalne odnose i tok drustvenih dogadjaja u poslednjih 50 godina.



∙    Vratimo se na Out of Space. Polaziš od lokalne zemlje i radiš slip cast (ovaj termin ćemo prevesti na srpski). Na taj način skrećeš pažnju na karbonsi otisak koji keramika ima na životnu sredinu. Koliko je tebi važna zaštita životne sredine i da li ta sfera predstavlja inspiraciju za samo stvaralaštvo ili je više aspekt koji projekat treba da komunicira kao upozorenje?



Pre oko desetak godina odlucila sam da u mojoj praksi smanjim broj pecenja i da lagano prelazim na rad sa sirovom masom (liveci porcelan). Tokom studija i kasnije dok sam se formirala kao umetnica sve je bilo bitno peci, cak i neke stvari koje su irelevantne ali tada je sve delovalo vrlo bitno i sve je bilo deo iskustva. Jednog dana sam se vozila vozom na jugu Nemacke i sa moje desne strane se video najveci basen iskopina glinenih materijala u ovom delu Evrope. Ta slika mi nikada nije izasla iz glave i samo je potvrdila moj osecaj o upitnosti pecenja. Na neki nacin to mi je pomoglo da se odlucim da radim sa jednom odredjenom kolicinom mase, koju potom recikliram i koristim je iznova. Kada predstavljam ove projekte na medjunarodnim keramickim desavanjima u svetu, moje kolege me gledaju kao vanzemaljca, jer keramika nije keramika ako nije pecena. Definitivno jos uvek ne postoji svest medju umetnicima koji je nas udeo u ostavljanju karbonskog otisaka, to su procesi koji se ticu stanja svesti i reflektovanog nacina rada. Jedna manja grupa internacionalnih umetnika koristi svez materijal za realizaciju svojih radova, skoro da se svi znamo i razmenjujemo iskustva. Tako da je sve krenulo davno od aspekta zastite zivotne sredine a u medjuvremenu je postalo moja zivotna filozofija, koju preko radova prenosim i nekom delu publike ali i mojim kolegama. Na ovaj nacin mogu srecno i zadovoljno da se bavim mojim radom u “mom” materijalu a da ne osecam grizu savesti u smislu sta ce jednog dana ostati  posle mene nekim novim generacijama.



∙    Šta se zapravo krije iza ambijenta dnevne sobe?

Dnevna soba je glavni rad ove izlozbe. Dnevna soba je prostor koji se mahom nalazi u srcu kuće i mesto je okupljanja. Zato sam se odlucila da prikazem dnevnu sobu koja ce biti prekrivena lokalnom zemljom, do te mere da ce neki delovi biti neprepoznatljivi. Ideja je da cela kompozicija izgleda kao neka od kuca koja je pri procesu rusenja ili je vec srusena, prirodnim ili ljudskim faktorom. Nece biti vise lepih dekora na tekstilu kojim je kauc ili fotelja prekriven/a, vec ce sve prekriti lokalna zemlja. Kada stojite ispred ovog rada, zelim da su vam izmesana osecanja izmedju radosti jer su mozda bas sada neki arheolozi iskopali nesto staro i vredno ( npr. Pompeji, koji svedoce o poslednjem trenutku zivota u tadasnjem Rimskom carstvu) ili da osetite zabrinutost jer ste se upravo zatekli u kuci koja se (bez vaseg znanja) rusi.



∙    Koje aktivnosti su obavezne tokom boravka u Srbiji? Šta ti ovde nedostaje a šta ti smeta?



Druzenje sa porodicom i prijateljima. Boravak u prirodi (svaki put se trudim da mojoj deci pokazem neki drugi deo Srbije), obilazak pecina i tokom leta voznja camcem po Dunavu i Tamisu. Definitivno mi smeta lose ophodjenje prema prirodi!



∙    Kakav je tvoj odnos sa kolegama u Srbiji? Koliko pratiš njihov rad i kako vidiš tendencije u savremenoj keramici ovde u odnosu na Nemačku?

∙   

Kada sam u Srbiji trudim se da izdvojim vreme i da  obidjem kolege/inice ali to su uglavnom generacije pre i posle mojih studija. Primecujem da mi fali kontak sa mladjim kolegama/inicama. U Srbiji nema nekih velikih desavanja poput trijenala, bijenala, simpozijuma na regionalnom ili internacionalnom nivou, koji bi omogucili laksi uvid u stvaralastvo aktivnih umetnika. Tako da mi preostaje licni kontakt sa kolegama, obilazak izlozbi i pretrazivanje informacija na netu. U Nemackoj ima vise centara gde se studira keramika, tako da i medju njima ima razlika. Neki su poprilicno posveceni svom umetnickom izrazu, dok ima mesta gde je keramika oslobodjena od svih stega tradicije, pravila i ocekivanja.



∙    Na kraju reci mi da li već spremaš naredni projekat, čime ćeš se baviti i gde je sledeća stanica tvoje keramike?



Da, dok se radujem nasoj zajednickoj saradnji na samostalnoj izlozbi u KC Gradu, vec pripremam paralelno samostalnu izlozbu koja ce biti otvorena 9. januaru 2020 u nasem glavnom gradu Kilu. Sledece sto se kuva je samostalnu izlozbu u septembru u jednom velikom muzeju. Posto je jedna od mojih umetnickih strategija livenje/prelivanje, drago mi je da su me pozvali da imam izlozbu u istoriskom muzeju livenja, gde cu imati prilike da  direkto intervenisem u stalnoj postavci. Bice tu jos nekih projekata ali malo kasnije o tome ;)


 

Datum objavljivanja: 14.10.2019.