Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Ćutanje kamena

Muzej savremene umetnosti u Beogradu i Grad Teatar Budva organizuju izložbu Ćutanje kamena, autora dr Rajke Bošković, u petak, 18. avgusta u 21 čas u galerijskom prostoru crkve Santa Marija in Punta u Budvi. Izložbu otvara, Ljiljana Zeković, muzejski savetnik.

Momčilo Krković, Sećanje na Maču Pikču, 1974.


 




Nakon Beograda, gde je održana je početkom godine (od 26. januara do 13. marta) u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, izložba Ćutanje kamena biće predstavljena publici u Budvi od 18. avgusta do 1. septembra 2017. godine. Sva izložena dela su iz Zbirke skulpture Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, i predstavljaju radove nekih od najznačajnijih vajara 20. veka, kao što su Vida Jocić, Jovan Kratohvil, Milun Vidić, Momčilo Krković, Nandor Glid, Jelena Jovanović, Nebojša Mitrić, Miodrag Damnjanović, Sava Sandić, Lojze Dolinar i Pavle Pavao Perić.

 

Povodom izložbe, u subotu, 19. avgusta biće održan stručni skup O KAMENU – vanvremenost i savremenost, na kome će stručnjaci iz različitih oblasti, pre svega istorije i teorije umetnosti, likovne i primenjenih umetnosti, kao i geologije i arheologije, razmatrati kamen kao materijal u prirodi i svakodnevnom okruženju; kao jedan od nazjnačajnijih tragova materijalne kulture u istoriji čovečanstva; i kao jedan od najzastupljenijih materijala za umetnički izraz od kamenog doba do danas. Program skupa nalazi se na linku.

 







Iskonska tvar – kamen.



Zgusnuće vremena / prostora / materije.

 

Oduvek čovek ostavlja „zapis“ u kamenu – Rečju, koju kleše U kamenu; Slikom, koju pravi OD kamena (mozaik) i NA kamenu (freska); Oblikom – kojeg izvlači IZ kamena (skulptura). Reč uklesna u kamen – nosi postojanost i dostojanstvo samog kamena. Sliku od kamena (mozaik) čini dragocenom i izuzetnom uvek nova i neočekivana boja kamena; a slici na kamenu (fresci) kamena podloga daje karakterističnu ispošćenost teksture, koja doprinosi plemenitosti boje. Obliku koji se rađa/izvlači iz kamena (skulpturi) posebnu notu izražajnosti, pored boje, daje struktura, zrnastost i prozirnost, odnosno svetlost u kamenu.

 

Ideja „ćutanja kamena“ prositekla je iz sagledavanja samog „bića“ kamena.

 

Biće kamena ne dopušta raspričanost – ni rečju, ni slikom, ni oblikom. Kamen podstiče i omogućava svođenje na samu bit izraza, doprinosi čistoti ideje. Jer kamen sadrži onu iskonsku lepotu, koja nije nije na površini, do koje se mora doći, koja iziskuje posvećenost i proniknuće.

 

U utrobi kamena savremeni umetnik, podjednako kao i umetnik praistorije, (pro)nalazi nevidljive sile; obelodanjuje energiju kamena; otkriva duh kamena nataloženih milenijuma; nevidljivim silama daje vidljivi oblik.

 

Sam kamen iziskuje produbljenost mišljenja, sagledavanja i doživljaja.

 

Ako je kamen, kako je već rečeno, zgusnuće vremena, prostora i materije, onda bi zapis u kamenu – rečju, slikom ili oblikom – bio „zgusnuće“ misli, koji traži posvećenost i istrajnost u otkrivanju duha tajnovitosti, unutrašnjeg sjaja i vanvremenosti kamena.

 

Iskonska lepota kamena kao materijala i danas je, kao i kroz istoriju, podsticaj za umetničko oblikovanje. Na izložbi Ćutanje kamena predstavljaju se 12 skulptura u kamenu iz Zbirke skulptura Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, sa idejom da se pre svega istaknu mogućnosti umetničkog izraza kamena; prikažu najznačajnija dostignuća u modernoj i savremenoj umetnosti kojima je sam kamen bio podsticaj za oblikovanje; i da se ukaže na biće kamena, njegovu vanvremenost, ali i savremenost kao materijala u skulpturi.

 

Ideja se predstavlja kroz tri celine. Prva celina pod nazivom Zemlja / kamen / tlo ukazuje na kamen kao mogućnost oblikovanja tla; drugom Telo / čovek / dvoje ističe se suštinsko svojstvo kamena – jezgrovitost i kompaktnost; dok se trećom celinom nazvanom Lice / ličnost / lik daje uvid u mogućnosti prikaza čoveka na tri načina, kroz ličenje, karakter i tip ličnosti.

 

Dr Rajka Bošković istoričar umetnosti


 




 

Datum objavljivanja: 15.08.2017.