Pretraga

Joškin Šiljan, Crteži







Joškin Šiljan je rođen 1953. u Pirotu, slikarstvom se aktivno bavi od 1987.godine. Do sada je imao niz samostalnih I grupnih izlozbi u zemlji I inostranstvu. Učesnik je više domaćih i međunarodnih likovnih kolonija. Dobitnik je Nagrade za crtež na Bijenalu crteža i male plastike, Beograd, 2005. ; Zlatne palete - nagrada za slikarstvo na Prolećnoj izložbi ULUS-a, Beograd, 2006. ; Nagrade za slikarstvo, Art salon Leskovac, 2006. i 2007. ; kao i Velike nagrade za izložena dela (kombinovana tehnika) na  14. Bijenalu naivne i marginalne  umetnosti, Jagodina, 2009.





Joškin Šiljan gradi svoj slikovni rečnik nevidljivog u vidljivom, u nečuju čujnog. Utaboren u samost sve-mira, tka neverovatne pripovesti koje upozoravaju da su čudesa ne samo moguća nego i neophodna. Trivija disanja, konačnog niza udaha i izdaha, pesmom postaje neophodno čudo, suštinski, dokolički razlog dosanjanog privođenja dosadnog nerazuma u raz-um. Uman je Šiljan. Zna za Tapiesov nauk da ruka slikara, veština pripovedača, ne sme da zakloni mesec. Samozadovoljstvo iscrpljene veštine, glamur egzibicione samodopadnosti, sjaktava jalovost povoljno trendirana, to nije usud ovog umetnika. Njegov kažiprst prometejskom upornošću pokazuje tamnu stranu meseca i preko nje svetlo, izvor svih senki. Njegove likovne reči, ili rečite slike, fragmenti su nadljudskog likovnog zdanja, tonske skale nadsjajanog sjaja, svestan da ljudska mera nije dovoljna da dušu izdigne iznad prosekturne monohromije. Kao što pušta slova, izrečena i zamišljena, da se razvijaju krvotočnom logikom ponorne linije, koja se vrla hitrom bistrinom baca na papir, ili šta već, otvara reči u reči, slike u slike, bez gimnastičkih figura po ukusu virtuelne katedre za umetnutu forenziku umetnosti, tako sliku slikom preporađa. Kako sam potvrđuje, slikanje je za njega način saznavanja, prilagođavanja bogovima, ne zemaljskom metru. Zato i jeste to slikarstvo koje nedostaje, zato i jeste to pripovedanje koje ne staje, jedan neprekinuti ison nesvisla smisla.

…

Za slike Joškin Šiljana ram nije dovoljan. Ni zidovi nisu dostatni, a i kubikaža galerije je premala. Ni ceo poznat svet nije dovoljan. Njegove slike rađaju slike. One su plodno žive, novom slikom življe i celovitije. Srce je jedina prava mera, ono srce koje neumereno iz grudi iskače.

Nikola Šindik