Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Crtež i njegova senka

Izložba povodom Osamdeset godina Fakulteta likovnih umetnosti, izložba crteža nastavnika FLU, otvara se u četvrtak 19. oktobra 2017. u 19 časova u galeriji ULUS. Izložbu će svečano otvoriti prof. Nikola Šuica. Izložba traje do 31. oktobra 2017.

 


 


Na izložbi, koja je upriličena povodom ovog značajnog jubileja koji beogradski Fakultet likovnih umetnosti obeležava ove godine, u galeriji ULUS će biti izloženi crteži sledećih autora: Dimitrija Pecića, Simonide Rajčević, Dejana Grbe, Gorana Jovića, Dragana Momirova, Miška Pavlovića, Miodraga Mlađovića, Aleksandra Leke Mladenovića, Snežane Jovčić Olđe, Stefana Tasića, Dragana Rajšića, Olivere Parlić, Petra Đorđevića, Nikole Velickog, Vladimira Veljaševića, Branka Rakovića, Svetlane Volic, Dobrice Bisenića, Vesne Knežević, Radomira Kneževića, Biljane Đurđević, Jasmine Kalić, Đurđe Sivački, Milete Prodanovića, Dragane Stanaćev Puače, Katarine Zarić, Milana Antića, Vladimira Milanovića, Zdravka Joksimovića i Zorana Graovca.

 


 


 


CRTEŽ I NJEGOVA SENKA



Koliko god da traje, proces crtanja je unutarnja supstanca. To nedvosmisleno odaju i sve planetarne, veoma raznovrsne lokalne istorije umetnosti, ti protokoli nastanka crteža koji predstavljaju dokazne materijale umetničke slobode. Kroz brzo nastalu skicu ili putem podrobne studiozne obrade, unutar konstruktivnih namena i dugotrajnih izrada delova za celinu, načini crtačkog oblikovanja otvaraju psihološke samosvojnosti. Raznolikost današnjeg razumevanja tog procesa dosegla je najneverovatnije domašaje, a time se i pokazuje raspon ličnosti u aktivnom pedagoškom okrilju, u delima izabranim povodom osam decenija od osnivanja beogradske Likovne akademije (1937) – kasnijeg imena Fakultet likovnih umetnosti – ustanove od najvišeg autoriteta i umetničke raznovrsnosti.

Mada se po crtačkim izražajnim svojstvima mogu pratiti mnoge generacije umetnika koje su prošle kroz slikarski, grafički i vajarski odsek Fakulteta, njihove uzorne prethodnice složene su u paradoksalnoj nemogućnosti jedne definicije. Trajnost načela takvih škola i pravila ostvaruje se upravo kroz životnost nastavljajući poimanja vrednosne pozadine likovne predstave.

Naseliti se izrazima i specifičnim stavovima značilo bi izneveriti lepotu crtačke autentičnosti, ma kako se kompoziciono odvijala mnoga gledišta, lična ubeđenja i orijentacije.

Crtež odavno već nadmašuje konstante objedinjujućeg zgušnjavanja neposrednosti zapažanja. U vidljivim dokazima uočljiva su polazišta znanja i istorijskih tragova, trijumfa oslobođenosti ili, isto tako, zebnje od uticaja. Oslobađajuća koncentracija ujedno je i likovna ispovest trenutaka samoće, u kreaciji nadmašivanja vrednosne matrice grafitom, ugljenom, krejonima, akvarelom, pastelima ili unošenjima materije. Ljudska rezonansa i njena oblikovna, likovna i kompoziciona sadržina opstaju u svim strujanjima društva prenoseći svoj kulturni kod. Nadmašuju se izazovi, ređe ispunjenja, ali učestalije uzmicanja unutar društvene savremenosti. Sklonosti slikara, vajara i grafičara kretale su se dalje od imena osnivača ustanove – Tome Rosandića, Petra Dobrovića i Mila Milunovića – ka razvojnim fazama dolazećih umetnika u nastavi i stvaralačkih programa nadahnjujuće slobode. Umetnici važni za Beograd, Srbiju i južnoslovensko podneblje, među kojima su: Sreten Stojanović, Kosta Hakman, Đorđe Andrejević Kun, Nedeljko Gvozdenović, Ivan Tabaković, Mihailo S. Petrov, Marko Čelebonović ili Ljubica Cuca Sokić, ma koliko dugo se zadržavali u nastavničkoj profesiji na Akademiji, uslovili su trasiranje obrazaca. Crtačke izražajnosti srećemo dalje u umećima koja su nadgrađivale i s izražajnom snagom ispoljile nastupajuće generacije: Mladen Srbinović, Zoran Petrović, Stojan Ćelić, Đorđe Bošan,Vojin Stojić, Mirjana Mihać, Boško Karanović, Aleksandar Zarin, Božidar Prodanović, Nikola Koka Janković, Miodrag Miša Popović i svakako Dragan Lubarda, čija je hodajuća gradska figura profesora crtanja sa velikim blokom tokom decenija postala osobena pojava. Višedecenijska komešanja razvijana su u procesima crtanja još od ranih pedesetih godina, otvoreno stvarajući umetničku rezonansu uverenja kroz egzistencijalna i estetska uporišta u društvenim promenama. Praćenje kontura, šrafiranja i senčenja, laviranja i otisaka, zahvata u prenosu zastalog, kao i aktivnog, prenos vizura od mrtvih priroda, ambijenata i figura u enterijerima ka eksponiranosti disanja večernjih aktova i portreta bili su zalog uzvratnih osećanja. U crtanjima su sagledive pozadine oprečnih svojstava, jednako postojanosti ali i metamorfoze, datih u rešenim htenjima i ekspanzijama. Uočavanje crtanjem je upućivalo i na detinji san da se svet zaustavlja i da takav ostaje zauvek. Rasvetljene su procesom crtanja i same granice poimanja oblika i senki, ti dokazi da pojavni svet ima svoju dubinu, i da, kao arheološki trag, upućuje na različite i neočigledne slojeve. Ostvarenja umetnosti i spoljnje stvarnosti su se susticale, nadmašujući repriziranja nekadašnjih stvaralačkih pristupa, sve do početka devedesetih godina. Način na koji crtež dodiruje posmatrača i publiku čini od raspona recepturu i raskrsnicu ukusa u okružujućoj kulturi. Kroz uobličene i etiketirane izraze pojaviće se crtački iskorak odstupanja koji će efekat nečijeg pristupa pružiti ka novim moćima.

Rezultati se naslojavaju: u pojedinom postupku, na primer, uviđamo samo postavke balansa i proporcije, za druge je uočljivo obilje boje ili tek naznačeni lavirani pasaži, dok kod pojedinih red sopstvene predstave čine istanjene, šrafurama probijene površine papira. Raspon čini da se impulsivna oblikovanja premeću iz organskog u kosmičko stajalište, dekorativni detalji i predmetne uspomene oživljuju, svedenost oblika postaje elegancija, a smirenost crta lica koja doziva antički portret zapravo uklanja predstavu ljudskog lica od nestabilnosti današnjice. Spontani dozivi u savremenim crtanjima pokatkad rešeno uzmiču od razotkrivanja, tajnovito se povlačeći u impulsima ekstatičnih poteza, u neočekivanim postavkama i upotrebljenim medijima. Njihova rešenost pleni u posledicama usvajanja motiva iz realnosti i isto tako, predstava iz uobrazilje. Shvatanje crteža u okrilju nastavnika Fakulteta likovnih umetnosti struji u energetskom rezervoaru vlastitih supstanci i ranijih umetničkih iskustava: emocionalno i idejno obilje je izazov koji pred pogledom posmatrača pleni pažnju, ali i odvlači sa sobom.  



Nikola Šuica


 

Datum objavljivanja: 18.10.2017.