Pretraga

Izložba se održava od 16. septembra do 16. oktobra 2017. u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.

 

Izložba gradi poređenje između dve kulture koje se susreću i stapaju u jedan jedini estetički kodeks i u njoj učestvuje šest umetnika, troje iz Srbije i troje iz Italije. Tri umetnika srpskog tima, Milija Belić, Marko Gavrilović i Ivana Milev, predstavljaju tri različite generacije, tri različita estetičko-kulturna pristupa. Italijanski tim izložbe predstavljaju Emanuela Fjoreli, Mikaela Latancio i Paolo Radi, kojima je zajednički snažan odnos sa prostorom u revnosnom traganju za materijom u trećoj dimenziji.

 

Svečano otvaranje izložbe je u subotu 16. septembra u 17 časova u Jugoslovenskoj kinoteci.

 

Milija Belić je slikar, skulptor ali i istoričar umetnosti. Njegova estetička vizija je potpuno usmerena na ono što sam umetnik definiše kao “plastični ritam”, ili pak traganje za suštinom u formi oslobođenoj svakog subjekta, modernu kosmologiju koja nudi novo tumačenje pitagorejske filozofije brojeva i univerzalne geometrije.

 

Polje istraživanja Paola Radija je silikonska dijafragma. Prozračne skulpture pripovedaju o jedva primetnim realitetima gde je nevidljivo apsolutni protagonista svake kompozicije a površina neuhvatljivi prag koji posmatrača vodi unutar jednog enigmatičnog i perceptivnog prostora.

 

Delo Ivane Milev karakteriše posmatranje prirode i neživog sveta formi koje trpe snagu vode, vetra i vatre. Njene skulpture su plod zaprepašćujuće tehničke minucioznosti i besprekorne pažnje. Umetnica eksperimentiše sa novim kompozicionim rešenjima koja joj omogućuju da na jedan neuobičajen način prikaže okolni prostor.

 

Trodimenzionalni znakovi Emanuele Fjoreli komponuju plastične identitete koji stvaraju površinu, čine je opipljivom na pogled. Elastične niti stvaraju zamršene puteve, perceptivne lavirinte koji pripovedaju o dijalektici trajne forme i “neraskidivo vezane misli” što delu garantuje “mogućnost postojanja”.

 

Marko Gavrilović u svojim slikama i skulpturama ispituje kompleksni odnos između čoveka i prirode, u stalnom traganju za univerzalnim fluksom. Njegove antropomorfne i animalne forme posvećene su naraciji realnosti, prikrivenoj maskama koje svakodnevno nosimo, da bi uhvatio suštinu čoveka i sveta u kojem živi.

 

Mikaela Latancio u svojim instalacijama od papira materiji daje skulptorski dignitet, svaki njen rad karakteriše snažna savitljivost kojoj se izlaže papir.U rukama umetnice on postaje mozaički element,po načinu sečenja, po upotrebljenim geometrijama, svaki fragment generiše ekskluzivne forme korporalnog i unitarnog vokabulara koji stvara molekularne strukture, vezivna tkiva saznanja...

 

Komesar izložbe Alesija Karlino