Pretraga

Na izložbi će biti izloženo oko 80 najznačajnijih originalnih primeraka iz zbirke, uz desetak knjiga, atlasa i albuma od XVI do XIX veka u kojima se nalaze gravire Beograda, kao i jedna originalna bakrorezna ploča iz XVII veka sa motivom habzburške opsade Beograda iz 1688. godine. Izložba je koncipirana kao celina koja sadrži četiri segmenta: ratne scene, planove, panorame i žanrovske scene.



Nirnberg, Frankfurt na Majni, Antverpen, Augzburg, Venecija, Beč, Pariz, Rim, London i konačno, srpski Beograd, mesta su u kojima se formirala evropska predstava grada bez čije je povesti teško razumeti istoriju Podunavlja i srednje Evrope i svu složenost nicanja vizuelnog identiteta Belog grada.

Dragocena zbirka gravira Muzeja grada Beograda zasnovana je na darovima Đorđa Vajferta i Srpskog seminara Univerziteta u Beogradu. Vremenom je obogaćivana i postala je pojam srpske kulturne baštine. Pažnja koje gravire izazivaju, ne samo u stručnoj javnosti, nego i kod najšire publike, njihova istorijska ali i likovna vrednost a često i umetnički dometi izrade, bude uvek i iznova potrebu za dostojnim prezentovanjem zbirke.

Knjiga sadrži reprodukcije i katalošku obradu 222 gravire odabrane da predstave Beograd, ne samo svojim nesumnjivom likovnim vrednostima, ne samo kompleksnim istorijskim kontekstom u kome su nastajale, već i kroz konačno razotkrivene, višeslojne velove publicističkih, autorskih i umetničkih, slobodno možemo reći avantura, koje su se vekovima plele oko Brega za razmišljanje – kako su srpsku prestonicu često nazivali na Istoku.

Svetske istorije, povesti ratova, veliki graverski atlasi najpoznatijih evropskih grafičkih i kartografskih radionica i izdavačkih kuća XVI do XIX veka konačno su otvoreni, dostupni u punom naučnom formatu zainteresovanoj publici.

Na izložbi će biti emitovan i šesnaestominutni film sa svim gravirama koje se nalaze u knjizi. Pored gravira u scenografiji će se koristiti i eksponati iz zbirke oružja, koji treba da obogate izložbu i doprinesu njenom življem sagledavanju.

U centralnom delu Sale, gde izložba počinje s ratnim scenama, na plafonskim nosačima rasvete će biti montirana platna koja će lučno padati ka zidovima gde će biti i pričvršćena, čime će se stvoriti asocijacija „čadora“, komandnog šatora koji se pojavljuje na mnogim predmetima izložbe.