Pretraga

Nekoliko  poslednjih godina Božica Rađenović skulptor po obrazovanju i vokaciji, zamenila je klasični skulptorski alat iglama za pletenje. Umesto monumentalnih skulptura u drvetu i od drveta, nežne, spretne, hitre ruke i iskričava inventivnost i kreativnost  stvaraju  njen novi univerzum. Satkan od vunenog pletiva, snova, sećanja, emocija, nostalgije i čežnje sugerira konstrukt  mesta /site utemeljenja. Soft sculptures/mekane skulpture  su vizuelno živi i atraktivni prostori koji osnovnim bojama i elementarnim oblikovnim repertoarom vunenih skulptura otvaraju i gledaocu i autorki univerzalna pitanja savremenog postojanja  i  opstajanja.



Božica Rađenoviž je 1989. završila osnovne studije FLU, na vajarskom odseku u klasi red. prof. Jovana Kratohvila. 1991 završila je post-diplomske studije na istom fakultetu u klasi profesora Slavoljuba Caje Radojčića. Od Božice smo se rastali njenim odlaskom u Kanadu, sa nadom da će u obilju drveta kanadskih šuma nastaviti tamo gde je stala u izuzetnom shvatanju i obradi tog materijala. Njena umetnička delatnost koja se u kontinuitetu odvijala deceniju i po na našoj umetničkoj sceni, ostala je potpuno nepoznata, da bi se sada pojavila na sasvim drugi način. Svoju senzibilnost iskazuje sada sasvim suprotnim materijalom i načinom. Dok su njene skulpture u drvetu nosile snagu skulpturnog mišljenja i realizacije, njene nove, ženske skulpture, instalacije od vune, iskazuju jedan nov rafinman, koji plete i stvara, simulira upotrebne predmete, svet osnovnih slikarsih boja. Svaki od tih predmeta može se tumačiti kao simbol njene nostalgije.



Njene ispletene instalacije, istovremeno stvaraju sliku osnovnih boja, a svojom individualnom linearnošću, svaki predmet predstavlja oprostoreni crtež. Pletivom se Božica Rađenović približila "ženskoj umetnosti" i u klasičnom i u savremenom shvatanju umetnosti. Ali je činjenica da njeno shvatanje skulpture, precizna egzekucija, vezuje je za rezultantnost njenog prethodnog snažnog skulptorskog opusa. Hrabrost da se iz čvrstog materijala pređe u potpuno drugu sferu stvaralaštva, iskazuje Božicinu radoznalost, da ispita i statiku i mogućnosti koje pručaju različiti materijali, svojim ponašanjem u galerijskom i otvorenom prostoru, u interakciji sa prirodom...



Božica Rađenović je jedna od najtalentovanijih skulptorki koja se školovala i razvila u našoj sredini krajem prošlog veka. Sa žaljenjem smo prihvatili njen odlazak u daleku Kanadu. Njena pojava na našoj likovnoj sceni, pored plastički zanimljivog opusa, može se pročitati kao predivo nostalgije, koja se delikatnim nitima uplela u svaki pojedinačni objekat.



Bojana Burić