Pretraga

„Autor se predstavlja apstraktnim slikama velikog formata. Ono što  umetnika privlači još od studentskih dana jesu kvadratni  i veliki formati  kao uticaj istraživanja zidnog slikarstva. Kvadrat predstavlja  zemaljsko postojanje  i  statično savršenstvo u odnosu na krug koji  je simbol neba. Na njegovim slikama vidljiva je igra i eksperiment bojama i apliciranje raznih materijala direktno na sliku. Na kvadratnim formama koji prate format slike Savić nanosi boju, nekad pastozno, a nekad lazurno, prska je po platnu, piše, dodaje slova, reči, što slici daje dinamiku, pokret i ekspresivnost. Teksturu dobija tako što koristi tehniku asamblaža i lepi delove jute, plute, šper ploče, peska dajući slici novi karakter. Ponekad, u zanosu, izlazi iz formata slike slikajući po ramu praveći  trodimenzionalne objekte.

Svojim slikama kod posmatrača budi radoznalost jer apstraktene slike su fluentne, otvorene za tumačenje, čitanje i doživljavanje, zahtevaju maštu, intuiciju, a ne razum.“    

Kristinka Selaković



Bojan Savić rođen je 1975. godine u Beogradu gde se i školovao. Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna završio je 2001. godine na odseku za zidno slikarstvo i restauraciju, u klasi profesora Slobodana Đuričkovića. Od 2018. godine radi kao samostalni umetnik. Ostvario je više od 25 samostalnih i oko 100 grupnih izložbi. Slike iz raznih opusa nalaze se u mnogim zemljama Evrope i sveta. Osim slikanja bavi se i pedagoškim radom. Radio je u osnovnoj školi kao profesor likovne kulture, a poslednjih godina vodi razne radionice i projekte za decu i odrasle sa posebnim potrebama. Trenutno je  posvećen art terapiji  i radu sa ljudima obolelim od cerebralne paralize.         



„Interesovanje za kvadratni format pojavilo se još u doba studija na fakultetu.  I još uvek postoji, ne bledi... Uvek mu se vraćam, ne odlazi... Moj zlatni presek... Veliki formati preko metra su san... borba... prilika... Sanjam snove, ali ih i ostvarujem. Poštujem proces...  Sanjam, borim se, prepoznajem prilike (trenutke i prostore). Uživam u njima.

       NEKAD DAJEM TEŠKE ZADATKE SEBI... slikati, ne lagati, izlagati... verovati da ću opstati... ustati i pokušati ponovo. To je za mene slikarstvo. Sići sa staze slonova....

Mnogi ljudi ne razumeju apstrakciju... Ma ne razumem je ni ja... ali to je prostor ili trenutak  u kome dolazim u kontakt sa samim sobom, gde susrećem Bojana koga ne poznajem, ali osećam  ono što je ispod površine. Slikam, razvijam se, pokušavam... Apstraktna tehnika nastaje u procesu  samopreispitivanja, ekspresivni gest je potreba da proširim vidike, da pomerim granicu i upoznam sebe. Kao što rekoh prilika.