Pretraga

Na samostalnoj izložbi Bogoljuba Đokovića „Kao da bi mogao da ubiješ vreme a da ne povrediš večnost”, predstavljeni su radovi na kojima su prikazani elementi pejzaža preuzeti iz scenografije video-igre, nastali ispisivanjem brojeva pisaćom mašinom. Ovi beskonačni nizovi cifara predstavljaju broj sati koje je umetnik proveo u drugoj realnosti, igrajući video-igricu. Na prvi pogled je jasno da je broj sati ogroman i da se meri u hiljadama, te da su u pitanju meseci pa i godine igranja. Upravo je igrica za autora početna tačka za promišljanje univerzalne teme: pojma vremena.

Vremenska komponenta je snažno utisnuta u proces nastanka ovih radova. Procesualnost i količina uloženog vremena su jasno vidljivi jer svaki otisak broja na papiru predstavlja jedan otkucaj na mašini. Gledano pojednostavljeno, postupak igranja igrice i nastanka radova je identičan: umetnik sedi za stolom i ograničenim pokretima kuca na mašini, bilo da je ona digitalna ili analogna. Odnos digitalnog i analognog se konstantno prepliće u Bogoljubovom radu i aproprijacija i fragmentacija pejzaža iz video-igara nije urađena na očekivan način. On digitalni, kompjuterski svet, prebacuje u analogni format, crtež na papiru, a cifre koje otkucava na prvi pogled mogu da deluju kao binarni, programerski kôd.



Poigravanjem i formalnim izjednačavanjem odnosa jedne beskorisne radnje – igranja video-igrica i jedne uzvišene radnje – pravljenja umetničkog dela, umetnik se na ironičan način osvrće na pitanje umetničke vrednosti dela. U današnjem vremenu instant kulture, jasno je da Bogoljubovi radovi nisu instant proizvod, već da su nastali u gotovo meditativnom višemesečnom otkucavanju znaka po znak. Kao i u video-igri on jednostavnom repetitivnom radnjom grajnduje svoj rad dok ne postigne očekivani rezultat. Promišljanje o večnosti deluje previše apstraktno, ambiciozno, nadljudski, ali razmišljanje o načinu na koji trošimo vreme, u šta ga ulažemo i gde u ovoj grajnd kulturi idu naši sakupljeni ekspirijansi, koje ajteme nam pružaju i koji je sledeći level koji nas čeka, jesu neka od glavnih pitanja koja otvara rad Bogoljuba Đokovića.



iz teksta Sande Kalebić

Bogoljub Đoković rođen je 1995. godine u Gornjem Milanovcu. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2020. godine. Od 2019. godine realizovao je dve samostalne izložbe: „Ono što ostaje”, Galerija Istorijskog arhiva, Čačak i „Preobražaj je temelj sveta”, Galerija NGVU, Beograd. Učestvovao je na više grupnih izložbi od 2015. godine od kojih se izdvajaju: „Osten Biennial of Drawing Skopje 2018”, Skoplje, Makedonija; „VIDEOPAR”, Festival savremene umetnosti, Galerija Reflektor, Užice; „InterAkcija 2019”, Galerija Doma omladine Beograda, Beograd; „MASTERPIECES II”, Umetnički prostor U10, Beograd; „Real Presence”, KC Magacin, Beograd; 20. Bijenale umetnosti Pančevo – „rafinerijamanastir”, Pančevo; „UNSEEN”, Galerija DOTS, Beograd. Dobitnik je stipendije Dositeja, Fonda za mlade talente Republike Srbije.