Pretraga

Bijenale arhitekture u Veneciji jedna je od retkih međunarodnih  manifestacija iz oblasti arhitekture na kojima se Srbija redovno predstavlja.



U stručnim krugovima širom sveta sve češće se pokreću diskusije o značaju i dometima ovakvih manifestacija, šta na njima treba prikazivati, kako komunicirati sa publikom kojoj su izložbe pre svega namenjene?  Na lokalnom planu često se pitamo da li smo zadovoljni svojim učešćem i njegovom recepcijom, da li smo se najbolje pripremili, da li smo počeli na vreme?

Ove godine, Bijenale se održava po šesnaesti put, pod naslovom “Slobodan prostor”, kako su to definisale umetničke direktorke, Ivon Farel i Šeli Maknamara.



Verujemo da arhitektonska praksa podrazumeva doprinos, angažman i stalno osvežavanje kontinuiteta arhitektonske kulture. Moramo negovati  kulturu,  kao što negujemo  baštu. U arhitekturi vreme nije linearno. Arhitektura objedinjuje  prošlost, sadašnjost i budućnost. i upravo taj aspekt oživljavanja prošlosti iz perspektive savremenih arhitekata  predstavlja  poseban fokus ove  izložbe.



Ključna komponenta za održanje kontinuiteta tradicije u arhitekturi je praksa nastave. Mnogi od pozvanih učesnika su aktivno angažovani u nastavi. Ova izložba takođe naglašava preplitanje  svetova  izrade i izgradnje i sveta  imaginacije.



Naša zemlja se predstavlja sa projektom “Slobodna škola je, slobodan prostor”, autorskog tima na čelu sa arhitektom Brankom Stanojevićem. Započevši svoje istraživanje u prostoru napuštene i zapuštene škole za filozofiju arhitekture koju je vodio  Bogdan Bogdanović  u Malom Popoviću (1976-1990), autori preispituju arhitektonske pojmove definisane i proučavane u ovoj školi alternativnog i slobodnog mišljenja arhitekture, pokušavajući da ih dovedu u vezu sa konkretnim savremenim prostornim situacijama.



Čini se da je postavka srpskog paviljona u velikoj meri odgovorila konceptu umetničkih direktorki.



Bijenale je tek počelo svoj šestomesečni život, utisci su sveži i pravo je vreme da o izložbi, iskustvima rada na pripremama razgovaramo sa ljudima koji su neposredno učestvovali u koncipiranju i organizovanju ovogodišnjeg nastupa Srbije, ali i sa onima  koji manifestaciju poznaju i prate i imaju uvid u uslove, promene i tendencije koje diktiraju “pravila igre”.