Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Bez granica ?

Bez granica? Nekoliko kritičkih refleksija o evropskom i globalnom stanju granica
7. novembar u 19 časova - otvaranje izložbe, Magacin u ulici Kraljevića Marka br. 4. Koncept: h.arta i Kontekst

 


U saradnji sa: Lidijom Antonović, Mirjanom Dragosavljević, Bojanom Matejić, Vladimirom Miladinovićem, Anetom Stojnić, Natašom Tepavčević i Dejanom Vasićem.


 


Projekat koji obuhvata sedmodnevnu radionicu i izložbu "Bez granica?  Nekoliko kritičkih refleksija o evropskom i globalnom stanju granica" osmišljen je kao saradnja izmedju Konteksta iz Beograda (Vida Kneževic, Ivana Marjanović i Marko Miletić) i grupe h.arta iz Temišvara (Maria Crista, Anca Gyemant i Rodica Tache). Organizovan je kao deo KulturKontaktovog šireg međunarodnog projekta "Bez granica", pokrenutog povodom dvadesetogodisnjeg jubileja ove organizacije, u  saradnji s Austrijskim kulturnim forumom. Grupa h.arta je pozvana kao  umetnička grupa koja je bila jedna od učesnica pomenutog programa.


Imajući u vidu naslov KulturKontaktovog projekta "Bez granica" kao polazište, naš projekat se kritički osvrće na pitanje granica nakon pada Berlinskog zida i na pitanje nove Evrope bez granica. Posle 1989. godine i s uvođenjem "Sengen zemlje",[1] tranzicijom iz komunizma i socijalizma u kapitalizam u Istočnoj Evropi,  sveopštom transformacijom Zapadne Evrope   – transformacijom kapitalizma od Fordizma do Postfordizma, odnosno s neoliberalnim nametanjem tržišne ekonomije i deregulacije, oslabljen je istorijski (vestfalijski) koncept suvereniteta većine zapadno i istočno-evropskih zemalja.  Granice su dezintegrisane stvarajući novu organizaciju prostora u Evropi i svetu (posebne ekonomske zone u kojima vlada posebna tj. vanredna legislativa, tvrđava Evropa, itd). Tako su unutar Evropske unije nestali granični prelazi, zahtevi za vize su ukinuti. Posebni granični režimi se uvode  za zemlje koje su na putu pridruženja Evropskoj uniji (kao što su na primer: Bela šengenska lista, posebni sporazumi o trgovini sa zemljama koje nisu deo EU-a, gde se porezi na uvoz i izvoz smanjuju, kampovi gde se zadržavaju  "ilegalni" imigranti koji pokušavaju da imigriraju u EU, Fronteks itd.). U tom brutalnom  režimu, sve što se vidi kao prepreka efikasnom kretanju kapitala mora biti uklonjeno, tako da ništa ne ometa protok robe koja donosi profit. Svet je tako postao "svet bez granica" isključivo za moć kapitala, ali ne i za ljude koji u njemu žive (ili bar ne za sve ljude).


Dok granice s jedne strane nestaju, kako bi se obezbedilo neprekidno cirkulisanje  kapitala, s druge strane se one neprekidno reprodukuju  na drugim nivoima (siromaštvo, rasizam, patrijarhat itd.). Kao što je istakla filozofkinja Rada Iveković, granice su predmet neprestane reinterpretacije, reinkarnacije i redefinisanja. Bogatstvo raznolikosti kompleksnih društava svodi se na ravnu površinu, pri čemu se granice utkivaju duboko u društveno tkivo ("mi" i "oni")… Kreiranje pojedinih granica često omogućava da neke druge budu uklonjene, ali princip granica ostaje.[2]


Teoretičarka Marina Gržinić istakla je u tekstu koji se bavi nestajanjem granica nakon 1989. godine i euforijom povodom dvadesete godišnjice pada Berlinskog zida da je neophodno uspostaviti  granicu – povući  liniju podele koja će reartikulisati ovaj novi svet koji izgleda kao da je bez granica i gde jedina stvar koja izgleda nemoguća jeste zapravo nemogućnost kao takva – što znači predstaviti, zauzeti jasan politički stav, zahtevati politički čin.[3]

 

Imajući na umu ovu kompleksnu i kritičnu situaciju radionica i izložba "Bez granica?  Nekoliko kritičkih refleksija o evropskom i globalnom stanju granica" se bavi različitim paradoksima procesa nestajanja granica, kao što su promocija  demokratije, ljudskih prava i slobode kretanja, s jedne strane a sa druge strane jačanje rasizma, isključivanje, eksploatacija, nasilje i moć smrti unutar nove (ujedinjene) Evrope pod neoliberalnim kapitalizmom. Pored ovoga, izložba razmatra šta danas znači delovati politički.


Radionica koja se održava od 31.10. do 6.11. u Kontekst galeriji i izložba u Magacinu kao njen ishod su konceptualizovane kao saradnja između h.arte, Konteksta i učesnika i učesnica radionice.


Izložba je otvorena od 7. novembra do 15. novembra, svakog dana od 10 do 19 h




Dodatne informacije:


http://workshopwithoutborders.wordpress.com/


 

www.hartagroup.blogspot.com  


www.kontekstgalerija.org


www.kulturforumbelgrad.org


 


[1]  Walters, W., & Haahr, J. H., "Governing Europe: Discourse, Governmentality and European Integration", London: Routledge, 2005


[2] Rada Iveković, "Translating Borders; Limits of nationalism, transnationalism, translationalism", 2008, http://translate.eipcp.net/transversal/0608/ivekovic/en


[3] Marina Gržinić, POLITICAL ACT IN CONTEMPORARY ART: DRAWING BORDERS, Reartikulacija, Issue 5,   http://www.reartikulacija.org/RE5/ENG/reartikulacija5_ENG_grz.html


 

Datum objavljivanja: 03.11.2009.