Pretraga

"Kustoska praksa je alatka koja se najčešće upotrebljava kako bi se proizvelo znanje o nekom pojmu. Performativnost te alatke tesno je povezana sa misijom i senizibiltetom osobe koja je upotebljava. Jasno je da su, u

zavisnosti od političkih okolnosti, neke alatke aktuelnije od drugih. Na sreću, okolnosti se menjaju, a sa njima i vidiljivost različitih filozofskih, naučnih i umetničkih koncepata.



Region iz kog potiču ovde zastupljeni umetnici, početkom 21. veka inostrani kustosi kadrirali su sa nekoliko važnih izložbi: In Search of Balkania, P. Weibl, E. Cufer, R. Conover, Graz 2002; Blood and Honey - Futures in the Balkans, H. Szeemann, Klosterneuburg, 2003; In the Gorges of the Balkans  A Report, a part of the "Balkan

Trilogy'5 R. Block, Kassel, 2003). Kako i sami nazivi sugerišu, ove izložbe su za svoj polazni označitelj imale Balkan, kao geografsko, ali i imaginarno odredište. Podržavanje stereotipa o Balkanu kao o egzotičnom i fragmentisanom drugom, zanimljivo je ako je plasirano kao samo još jedno od mogućih znanja o regionu. Ali, u slučaju da su se takvi narativi koji su se mogli iscitati iz tih izložbi monolitni i jednostrani onda ih je neophodno dopuniti i predstaviti se kao ravnopravan i relevantan subjekat u dijalogu. Uspešan primer govora sa pozicije subjekta je izložba Belgrade Art

Inc. održana u Viennesse Secession 2004. kustosa Stevana Vukovića i Marka Lulica, koja je pokušala da izbegne klišee o Balkanu. Ipak, i ta izložba imala je daleke reference na traume i katarze zastupljene na umetničkoj sceni Beograda, nakon raspada stare Jugoslavije, ali i pada režima Slobodana Miloševića.



Umetnici predstavljeni na izložbi Beyond Theory stvarali su paralelno sa onima koji su reagovali na dnevno političke teme i njima inspirisane neuroze. Njihova razlika ogleda se u činjenici da proizvode radove koji nemaju nikakve direktne reference na zemlju porekla. Oni intervenišu na teorijskim tekstovima ili elementima globalno afirmisane kulture, obezbeđujući sebi mogućnost da relativizuju pozicije koje umetnici mogu da zauzmu.



Važno je razumeti da se ova izložba odvija paralelno sa diskurzivnom promenom u smislu da se, kako to definiše makedonska teroetičarka Katerina Kolozova, na  region sve manje referira kao na Balkan, a sve češće kao na pozitivan politčki projekat određen kao jugoistočna Evropa."