Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Čedomir Vasić
Marija Dragojlović
Branko Miljuš
Mihailo Đoković Tikalo
Aleksandar Cvetković
Zoran Todorović
Mileta Prodanović
Marijana Oro
Mihael Milunović
Irina Subotić
Art branč – Aleksandar Palavestra
Galerija Artget 19. april 2019 u 12h. Javnost između arheologije i pseudoarheologije, gost, Aleksandar Palavestra.
Art branč je format razgovora, prilika za razmenu mišljenja uz kafu i kolače, jednog petka u mesecu, tačno u podne.
Pozvani gost, gošća iz oblasti filozofije, književnosti, sociologije, arhitekture, dizajna, medicine… u 15 do 20 minuta izlaže na temu o kojoj će se u sledećih 45 minuta voditi razgovor između publike i govornika.
Kao pripremu za razmišljanje pred aprilski Art branč, Aleksandar Palavestra nam najavljuje temu:
Danas smo izloženi agresivnom ispoljavanju „postistine“ koja zadire u svako tkivo javnosti – od popularnih medija do umetnosti i (pseudo)naučnih iskaza. Svako ima pravo na svoje lične i kolektivne teorije zavere, uverenja da je recimo Zemlja ravna ploča, ili da se u neolitu Srbije pisalo ćirilicom. Naučne discipline, pa i arheologija, tako ne funkcionišu. Arheologija pristupa svom predmetu putem interpretacije evidencije (podataka), koja razdvajaju maštu od stvarnosti i fantaziju od naučne teorije. A teorija je neophodna kako bi evidencija o prošlosti postala smislena i verodostojna. Sva ta pitanja uopšte ne opterećuju pseudonauku i pseudoarheologiju. Čak ni evidencija, koju pseudonaučnici mogu lako izmisliti, falsifikovati, ili tumačiti ne pridržavajući se ni osnovnih logičkih principa. Zbog toga je nemoguće arheologiju i pseudoarheologiju svrstati u istu ravan, što mediji često pogrešno rade, pozivajući na tobože „ravnopravni dijalog“.
Aleksandar Palavestra je redovni profesor na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bavi se teorijom i istorijom arheologije, praistorijskom arheologijom i heraldikom. Autor je knjiga: Kneževski grobovi starijeg gvozdenog doba na centralnom Balkanu (1984), Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele (sa D. Spasićem i D. Mrđenovićem, 1987, 1991), Praistorijski ćilibar na centralnom i zapadnom Balkanu (1993), Magija ćilibara (sa V. Krstić, 2006), Ilirski grbovnici i drugi heraldički radovi (2010), Kulturni konteksti arheologije (2011).
Specijalni gosti: dr Monika Milosavljević, docent na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Vladimir Mihajlović, docent na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, i Mileta Prodanović slikar i pisac.
Datum objavljivanja: 16.04.2019.