Pretraga

Anja Tončić prespituje načine prividno statičnih okvira likovne umetnosti u svojim tehničkim dometima kako bi stvorila prizore i reakcije koji se ne bave ni apstrakcijom ni reprezentacijom, već proširuju granice prikaza fizičkih procesa kao što su ritam, oscilacija i svetlost u svrsi kreativnih agensa. Koristeći monohromatsku skalu, autorka kreira međuodnose dinamičkih vrednosti, slične onima koje u muzici poznajemo kao kompoziciju u akustičnim relacijama; to jest, sastav univerzalnih sistema, nezavistan od narativa, deskripcije ili spektakla materijalnih usiljenosti. Ipak, autorka ostaje precizna u pogledu složenih sistema (prenos longitudinalnih talasa, harmonijskih oscilatora, elektromagnetne indukcije...), koje proučava na egzaktnom nivou u okviru istraživanja s ITP-om (Institut za teorijsku fiziku – Technische Universitat) u Beču, od 2019. godine do sada, ali ih generiše u umetničkom smislu ne namećući posmatraču striktno analitički zadatak. NJeno često svesno poigravanje na dvodimenzionalnim osnovama kao što su prazan papir ili belo platno jeste ono što njenu praksu izdvaja i otklanja od pokušaja simulacije, iako svoje radove kombinuje s objektima refleksije – stakleni premaz i ogledala, izvor svetlosti nikada nije veštački i refrakcije (prelamanja), uprkos svojoj prirodi, isključivo su građeni na ovim delima tokom konstruisanja interferencija gestova, što čini gotovo nemogućim da se predeterminiše tok jednog rada.

Nepatvorenost ovakve ritmičke improvizacije jeste ono u čemu autorka pronalazi cilj težeći da sferu egzaktnog tretira kao polje varijabilnosti i predmet nužnog individualnog iskustva, a ne teorije.

Praksa Anje Tončić bavi se virtuelnošću i senzibilnom stranom naučnih disciplina. Čin site-specific instalacija i ručnog izvedenih tragova pruža umetnici identitet između razmišljanja i preduzimanja akcije u vezi s analogijama između nauke i vizuelne umetnosti. Direktna i sirova energija ove serije radova uključuje gledaoca od prvog trenutka, ali iako ovakva temeljno izvedena artikulacija pejzaža reaktivnih formi ulazi u naša čula, ona u isto vreme i poriče naše prisustvo, nagoveštavajući opasnosti beskonačnih apsoluta.

Isidora Hawrot



Anja Tončić (Beograd, Srbija), diplomirala je na osnovnim akademskim studijama 2018, kao i na master studijama 2019, na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo, pod mentorstvom profesora Milete Prodanovića. Od 2013. godine učestvovala je na preko 85 grupnih i 12 samostalnih izlagačkih umetničkih i naučnih projekata u zemlji i inostranstvu. Od 2019. godine aktivno sarađuje sa Galerijom X vitamin u Beogradu. Od 2020. godine je u statusu samostalnog umetnika Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS).

Radi na presecima vizuelnih umetnosti, statističke fizike i akustike. NJen rad se fokusira na procese kibernetike, oscilacija, refrakcija i pojam (ciklične) generativnosti, koristeći medije kao što su crtež, instalacije, slikarstvo, zvuk, grafičke tehnike, objekti, fotografije, prostornu dinamiku, kao i primenjenu nauku u likovnim odnosima.