Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Anja Tončić, Aleksandra Majstorović i Marija Šešlija: OTKUCAJI(I)

Otvaranje izložbe dobitnica glavnih nagrada Slikarskog, Vajarskog i Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu za 2019. godinu.„OTKUCAJI(I)“
Anja Tončić, Aleksandra Majstorović i Marija Šešlija.

 


Izložba se otvara u utorak, 10. novembra 2020. u 19 sati i biće otvorena do subote 21. novembra 2020. godine, svakog dana od 10 do 20 sati, subotom od 10 do 16 sati.


"OTKUCAJ(I)" je vizuelna kolaboracija o materijalizaciji fluentnih formi razvitka, pritiska, senzibilnosti kontinuiranih promena i nužnosti odbacivanja kategoričnosti. Umetnice su na individualan način likovno odgovorile na predlog Galerije Kolarčeve zadužbine da se okupe kao dobitnice glavnih nagrada Slikarskog, Vajarskog i Grafičkog odseka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu za 2019. godinu.





Likovni odnosi Anje Tončić nastali su kao produkt udela i uticaja fizičkih teorija o holografskoj interferometriji, akustici, teoriji refrakcija i intervencijskoj kombinatorici te postavljaju splet organizovane haotičnosti koja postepeno disciplinuje konstruktivne elemente ponuđenog prizora, omogućavajući analizu i vizuelizaciju pojma pritiska i superponiranja napona.

Saglasje u crtačkom principu guste koncentracije linijskih relacija ima cilj naglašavanja destabilizacije percepcije pri obrtnom kretanju, koristeći vizuelne metode eksperimentalnih elektromagnetskih interakcija u pristupu samom cikličnom pokretu na statičnoj podlozi poznatim po metodologiji futurizma i kasnijeg op-arta, koja dovodi do konceptualnog izazivanja inertne pozicije klasičnog crteža koji se na formalno-stilskom planu generiše kroz prikaz slika-pokreta, formi koje su flukturne i ubrzavajuće, iako omeđene konvencionalnim okvirom klasičnog medija. Ovom serijom prezentovanih crteža kao i instalacijom/objektom, Anja predstavlja ritmičke vizije bespredmetnih kovitlaca kao platformu univerzalnog aspekta suočenja, sa namerom likovne integracije rezultirajućih pokreta, taktova, deformacija i vibracija, istovremeno koristeći prividno limitiranu pokretnost crtačkog manira kao sredstvo oblikovanja i izraza mišljenja i stava o egzaktnoj kompoziciji, provocirajući formulaciju pitanja o specifičnom problemu i/ili fenomenu samog otpora kao nužnosti i pokretača.



Aleksandra Majstorović svojim radovima produbljuje i materijalizuje ljudski odnos i doživljaj nastanka čoveka kao bića. Njegov izgled pretočen u snažnu, fluentnu formu simbolizuje proces razvitka i njegov presudan značaj u životu svakog od nas. Duboka senzibilnost prirode, protkana energijom, ni kolosalnom ni eteričnom, zrači belinom, nepogrešivo postoji, odvija se, govori o ljudskom telu, a ipak je ogledalo nas samih. Ovom prilikom možete videte izloženu seriju skulptura pod nazivom „Razvijanje“. Sačinjenu od četiri različite forme „Nulto razvijanje“, „Razvijanje I“, „Razvijanje II“ i „Razvijanje III“. Hronološki povezane, različite po volumenu prikazuju promene koje dok smo doživljavali nismo bili svesni, a kojima svakodnevno prisustvujemo u svetu koji nas okružuje. Koje predstavljaju konstruktivno najosetljivija mesta života. Umetnica svoju inspiraciju pronalazi u prirodi nas samih i povezuje je sa savršeno nesavršenim sklopom ljudskog bića. Akvareli „Drugo stanje“ su usko povezani sa skulpturama. Oslikavaju istinitost majčinog viđenja sebe, energije na račun koje se biće stvara, posledice i obeležja. Trijumf i bol. Stalni trag i večitu promenu. Podjednako bitno serija akvarela „Nestajanje skulpture“ prikazuje okrutnost, težinu i prekid formiranja oblika. Nagli preokret prirode. Rastrojenost, gnev i iščezavanje. Aleksandra svojim radom želi da osvesti društvo i ukaže na značaj čovekovog razvoja u ranom stadijumu, opominje i poklanja znak pažnje svim skulpturama razvijenim i nestalim tokom ovozemaljskog postojanja.  



Marija Šešlija svesno bira da se njena umetnost ne osvrće na svakodnevne ljudske događaje, niti teži direktnoj kritici društva. Okreće se univerzalnim i suštinskim temama ljudskog promišljanja, time ne dajući konačan i jedinstven odgovor, već otvara nove horizonte slobodnog promišljanja, introspekcije i osećajnosti. Krećući se od sopstvene zapitanosti nad promenljivom i nepredvidivom prirodom života, kao i konceptima beskonačnosti i duhovnosti, Marija nastoji da ovaj kompleksan misaoni proces prenese u materijalni svet umetničkog dela. Birajući nebo kao glavni motiv svojih radova, taj nikada isti, a uvek i svuda prisutan, natčovečanski fenomen, umetnica pruža posmatraču jednu, od mnogobrojnih mogućih verzija percepcije stvarnosti. Ističe neophodnost oslobađanja od ukalupljenog, socijalno i religiozno determinisanog poimanja sveta, kako onog oko nas, tako i onog u nama. U toj želji da se posmatrač usmeri na mogućnost divergentnog, heterogenog poimanja pojavnog i apstraktnog aspekta postojanja, možemo uočiti težnju za promenom stanja u kojem se današnji čovek nalazi.

„Prateći redosled u kom je polazna tačka slika iz prirode a krajnja rad, nastao po uzoru na nju usled prevođenja iz sveta mišljenja u svet prirode, pravi se zatvoreni krug u kome se ova dva sveta uzajamno dopunjuju.“ Slojevitošću i dugotrajnošću stvaranja radova u tehnici grafike, Marija skreće pažnju na višeslojnost značenja ovih dela. Suština nije u dolaženju do ultimativnog odgovora, već u različitim putevima kojima ćemo ka njemu ići.






Anja Tončić (1996, Beograd) diplomirala je na osnovnim akademskim studijama 2018. god., kao i na Master studijama 2019. god. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstvo pod mentorstvom profesora Milete Prodanovića. Proglašena je za najboljeg studenta generacije na Fakultetu likovnih umetnosti 2019. godine.  Od 2013. godine aktivan je učesnik na preko 70 grupnih i samostalnih izlagačkih projekata u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik je 12 nagrada, od kojih se izdvajaju otkupna nagrada Galerije Fabriano u Italiji i Nagrada Fakulteta likovnih umetnosti za slikarstvo “Rista i Beta Vukanović - slikari”.



Aleksandra Majstorović (1996, Čačak) pohađala je srednju Umetničku školu u Čačku i diplomirala 2020. god. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku vajarstvo, pod mentorstvom profesora Veljka Lalića. Izlagala je na mnogobrojnim grupnim izložbama, učestvovala na likovnim i vajarskim kolonijama kao i projektima. Pored svog umetničkog stvaralaštva organizator je 5. Simpozijuma mladih umetnika u Galeriji Narodnog muzeja u Čačku. Nosioc je nagrade, „Pastirski štap Patrijarha Pavla“, „Kuzmanović za portret-skulpturu“, nagrada FLU za skulpturu „Sreten Stojanović, vajar“.



Marija Šešlija (1996, Beograd) završava Zemunsku gimnaziju 2015. god. kada i upisuje Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu na odseku za grafiku. Osnovne akademske studije završava 2019., a master akademske studije 2020. god. u klasi redovnog profesora dr Veljašević Vladimira. Dobitnik je Velike nagrade Fakulteta likovnih umetnosti za grafiku. Od 2015. godine redovno izlaže na preko 30 grupnih i jednoj samostalnoj izložbi.


 

Datum objavljivanja: 10.11.2020.