Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Angelina Andrović Gradišnik (Skica za portret)

U Nacionalnoj galeriji, Dositejeva 1, Beograd u periodu od 15. oktobra do 15. novembra biće održana izložba slika, crteža i skulptura "Angelina Andrović Gradišnik - Skica za portret".

 


"Slike, skulpture i crteži Angeline Andrović Gradišnik nastali su u dijaspori, ali njeni likovni motivi jasno posvedočuju gde su njeni koreni i duhovna uporišta. Iako je pre više od 40 godina odselila u Nemačku i tamo zasnovala svoj novi dom, ćerka bijeljinskog prote, živeći u Frankfurtu, zacelo, nije zaboravila da je njen prvi umetnički rad bila jedna ikona.

Po profesiji pedagog umetnosti - diplomirala je na likovnom odseku beogradske Pedagoške škole, izvesno vreme predavala umetnost u bijeljinskoj gimnaziji i radila kao asistent na Umetničkoj školi -sticajem okolnosti morala je poduže da ostavi po strani umetnost i da se rve sa životnom svakodnevicom, radeći u jednoj aviokompaniji. Tu je i počela da se bavi dizajnom i umetničkom obradom simbola letenja. Neizbežan motiv, naravno, bio je mitski letač Ikar. Najpre je izradila dve skulpture, manju u bronzi i znatno veću u plemenitom čeliku, koja je postavljena u jednom parku u Oberurselu pored Frankfurta. Zaokupljena ovim motivom, kao čovekovom pra-čežnjom za letenjem, naslikala je i jedan veliki Ikarov pastel. Potom je, u više radova, nastavila da usavršava ovu likovnu tehniku, da bi se, najzad, opredelila za ulje i platno, tu kraljevsku disciplinu likovne umetnosti.

Iako je vredno radila, vajala i slikala, Gradišnikova se tek početkom 2008. odvažila da napravi prvu samostalnu izložbu u Oberurselu, koja je bila prijatno iznenađenje i primećen događaj na nemačkoj likovnoj sceni.

U radovima A. A. Gradišnik iz devedesetih godina vidljiva su približavanja delima velikih majstora iz istorije umetnosti ( Direr, Gogen, Odilon Redon, Roseti, Pikaso ), ali ovi "citati" služe samo kao predložak za vlastitu umetničku nadgradnju. Svojim stvaralačkim umećem i bogatstvom ideja, ova umetnida zavodi posmatrača u čarobni splet svojih boja i oblika, prinuđavajući ga da se i sam upusti u traganje i "proučavanje" mnoštva likovnih detalja i asocijacija.

Premda se bavila mitovima, starim i modernim, u njenom slikarstvu ne preovlađuju lake vilinske teme koje bi mogle nametnuti pogrešan utisak da je umetnica kroz život koračala lakonogo i neopterećeno. Srpski duhovni i istorijski motivi izdašno su zastupljeni na njenim platnima. Tu se zbiva, likovnim jezikom izražena, intenzivna i bolna rasprava sa svetim i svetovnim. A.A. Gradišnik povezuje najznačajniji pesnički ep srpske književnosti, "Gorski vijenac", sa delima velikih srpskih slikara 19. veka i umetničkim postupkom kaleidoskopskog citata, koji prevazilazi vremena i žanrove, uspeva da izrazi svu dramatiku nacionalne sudbine.

Ako su slike iz devedesetih godina, kao neki međaši, ponekad na konvulzivan način, sažimale različita osećanja, ožiljke i želje jednog dosta dugog, mirnog i tragičnog razdoblja, u novim radovima - koje nam pokazuje na ovoj beogradskoj izložbi - umetnica svoje iskustvo i poimanje sveta iskazuje sabranije i sintetičnije. Postupno se udaljava od konkretnog i figurativnog i osvaja teren apstrakcije, iskušavajući mogućnosti minimalizovanog načina slikanja. Stilizovani nagoveštaJi zamenjuju čvrsto uobličene forme, Umetnica primetno "pročišćava" svoj likovni jezik. Usaglašenost boje i crteža, sigurnost u biranju nijansi i vođenju linija, neka unutrašnja tenzija, Javljaju se u svakoJ slici i prepoznaju kao osoben rukopis.

U sadržajnom pogledu, reč je o veri, nadi i muci čovekovoj, o potrazi za mirom i duševnošću, za ulogom u društvu, i potrebi za nepatvorenom, unutrašnjom vezom sa drugim bićima.

Reference na velike majstore, zanatsko ovladavanje perspektivom i anatomijom, tehnička brilijantnost, kombinacija naturalističkog sagledavanja i šematizovanih nagoveštaja, pritom neobavezno razaranje rama (slike), izraz patnje i pada, ( ne)mirna pulsirajuća duševnost - to su samo neka svojstva koja nas upućuju da ovo slikarstvo prepoznamo kao posebno, vredno i autentično."

Dr Martin X. Šmit


 

Datum objavljivanja: 15.10.2008.