Pretraga

Umetnica i predavačica doc. Andrea Palašti održaće u Galeriji SULUV u utorak, 14. januara u 17.30 časova promotivnu radionicu i vođenje kroz izložbu Kućne vežbe,  Kućne vežbe,  na kojoj će govoriti o svom radu te o metodologiji koju primjenjuje – o umetnosti kao mestu proizvodnje društvenost, o umetnosti instrukcije (instruction based art), kao i otvaranju tradicionalnog pedagoškog procesa ka istraživačkom i eksperimentalnom participativnom umetničkom radu.



Kućne vežbe nastale su sa idejom arhiviranja svakodnevice, odnosno kao vizualizacija ili dokumentacija zadataka koji su bili postavljeni u okviru moje porodične svakodnevice: npr. mamine piktoralne shopping liste koje godinama kolažira za nas kako ne bismo zaboravili šta joj trebamo kupiti u radnji. Tu je i tatina minuciozna serija crteža pasa koju je crtao na osnovu fotografija iz Enciklopedije, nastale na moj uput, jer mi nikada nije dozvolio da imam kućnog ljubimca. Tu su i kratkoročni zadaci, (kvazi) simboličko-interaktivne vežbe u kojima jedni drugima dajemo tematska uputstva šta da fotografišemo u kućnom okruženju. Ove vežbe zapravo transkribuju životne postupke u međuodnosu slobodne i kontrolisane svakodnevice, te otkrivaju kako društveni i kulturni razvoj utiče na konstrukciju svakodnevice porodične zajednice. Slična metodologija davanja instrukcija kućnih zadataka se kasnije odrazila i na moj pedagoški rad na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Zajedno sa studentima osmišljavamo kreativne zadatke koji se mogu lako ispuniti, sa minimalnom opremom, uz samo malo napora i u jednostavnim prostorno-vremenskim uslovima. Sa ciljem razvijanja brzih rešenja bez koncepcijskih pretenzija, ovi zadaci predstavljaju svojevrsne likovne, estetske i idejne vežbe razgibavanja, koje upućuju kako alternativne metode umetničke edukativne strategije utiču na razvijanje kreativnog mišljenja.



Kućne vežbe izvode se u različitim medijima, u zavisnosti od zadatka, koriste se fotografije, crteži, video radovi, objekti, tekstualni i/ili audio zapisi, pomoću kojih se dokumentuju interakcije, intervencije i/ili međusobne komunikacije. Kućne vežbe, zapravo uzimaju za inspiraciju niz referenci iz istorije umetnosti, uključujući i pokrete iz 1960-ih i 1970-ih ili autori kao što su Sol Levit (Sol LeWitt), Joko Ono, (Yoko Ono), Alison Nouls (Alison Knowels) i drugi, ali i savremenih tendencija kao što je internet projekat LTLYM (2002/09) Mirande Džuli (Miranda July) i Harel Fletčera (Harrell Fletcher) ili izložbe do it (1993 – ) kustosa Hans Ulriha Obrista (Hans Ulrich Obrist) ili izložbe We are all photographers now (2007). U tom svetlu, Kućne vežbe se oslanjaju na svojevrsnu kolektivnu edukaciju, međutim, fokus nije na estetskim funkcijama umetničkog dela, već i na socijalno-emocionalnoj interakciji učesnika. One se ne ogledaju (samo) u materijalnošću predstavljenih dela, već se njihova vrednost prepoznaje upravo u otkrivanju različitih nijansi ljudskog tumačenja, odnosno u različitim interpretacijama kako zadatka, tako i nas samih.



Autorka