Pretraga

Na predstavljenim radovima, pejzaž je motiv koji se ponavlja iz crteža u crtež. Pejzaži su veoma stilizovani, svedeni na znake – ove predstave krajolikâ su grafeme u pismu izložbe. Svaki rad je preobražena fotografija iz sredstava javnog informisanja (novine, internet). Oni posmatrača vode kroz lepi region tzv. Zapadnog Balkana, uljuljkujući ga u zavodljivi mir i tišinu bezličnih predela, arhetipskih „brda i dolina“ iza kojih se kriju bajke, mitovi i legende. Ipak, kao u svim bajkama, i iz ovih krajolika vrebaju skrivene poruke, slojevita značenja, a izvor su im često iznenađujuće surovi događaji, objavljeni kroz nazive radova: Srebrenica, Perućac, Mitrovo Polje… Prepušteno je posetiocima izložbe da toponime smeste u istorijski, kulturološki, moralni kontekst. Autorka zložbom želi da kroz intimni doživljaj odabranih predela progovori o objektivnim, javnim događajima i njihovim posledicama, da kroz posmatračev intimni čin posmatranja crteža angažuje pojedinca koji se stihijski odupire bilo kakavom socijalnom angažovanju.



Autorka

Ana Ivić (1977) završila je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 2005. godine. Izlaže na grupnim izložbama od 2000, a samostalno od 2008. godine. Učestvovala je na preko trideset grupnih i priredila trinaest samostalnih izložbi u Novom Sadu, Beogradu, Tuzli, Zrenjaninu, Smederevu, Vršcu, Trsteniku, Pančevu, Solunu. Dobitniik je dve nagrade za crtež (Drugog bijenala crteža Srbije, Pančevo, 2009. i Galerije 107, Beograd, 2010). Član je ULUV-a od 2008. i ULUS-a od 2009. godine.



 



 Masovne grobnice i turističke ponude

Ana Ivić, Deset čuvenih prizora sa Zapadnog Balkana

11 – 22. 3. 2019.



Najnovija serija radova Ane Ivić prikazuje pejzaže na kojima se prepliću planine, reke, boje neba. Pitoreskna priroda i mirnoća drevnih predela susreću se u idiličnim prizorima koji podsećaju na utopijsku Arkadiju. Crteži postaju pastoralne forme bogatog kolorita kojima se opisuje lepota prirode i svakodnevnog života. Pored radova su legende koje ove predele smeštaju u okolinu Perućca, Petrovog Sela, Rudnice, Tekije... Kada neko kome ova mesta nisu poznata ukuca njihova imena u internet pretraživač, dobija gomilu fotografija predivne prirode, baš kakvu prikazuje i Ana Ivić. Pored toga, izađe i mnogo ponuda o raftingu, smeštajima i sl. turističkim aranžmanima. Međutim, ova mesta se takođe spominju i u drugačijem kontekstu, zajedno sa Tužilaštvom za ratne zločine, Komisijom za nestale i Fondom za humanitarno pravo.



Perućac, kod granične Drine, mesto je nezabeleženih masovnih zločina koji se tek nedavno postepeno otkrivaju. Pre osam godina je ekshumirano par stotina tela ubijenih tokom 1992. i tom prilikom je u medijima stvorena slika kako je hidrocentrala Bajina Bašta-Perućac prestala da radi usled iskopavanja posmrtnih ostataka i da prehodni put nije radila upravo 1992. kada je bila zakrčena leševima. Perućac je bio i ranije zastupljen u medijima, neposredno nakon 1999, u istom kontekstu kada su u njemu pronađene masovne grobnice, kao i u Batajnici i Petrovom Selu. U Dunavu kod Tekije je bila pronađena hladnjača bez registracije i vozača, puna leševa. Masovna grobnica u Rudnici je bila otkrivena 2013, a Srebrenica gotovo da se i ne pominje u nekom kontekstu koji se ne tiče ratnih zločina.



Imenujući prikazane predele zajedničkim označiteljem „Zapadni Balkan“, Ivić dovodi u vezu sve predstave koje postoje o Balkanu, a koje je u jednom momentu obradila Maria Todorova u studiji Imaginarni Balkan. Projektovan kroz mnoštvo viđenja Drugih, Balkan postaje svojevrsno egzotično mesto koje je predmet postkolonijalnih studija i turističkih ponuda koje pozivaju na doživljavanje lepote njegove prirode. Fokusiranjem na odnosu između turistički atraktivne idile i lokacija masovnih grobnica, u radovima se ironično konstatuje da je omasovljena smrt nekada nekome bila sredstvo za postizanje okruženja koje je po njihovim standardima tako postalo idilično. I da je taj takav Zapadni Balkan naša zajednička prošlost i sadašnjost. Naravno, posetiocima ostaje mogućnost da crteže Ane Ivić vide ako prelepe pejzaže bez zalaženja u društveno-istorijski aspekt koji imaju i koji u realnosti kvari njihov idilični mir.



Sonja Jankov