Pretraga

Kada je umetnost izgubila svoj prevashodno estetski karakter i podrazumevanu ulogu da na različite načine reprodukuje društvene odnose putem vizualizacije koja čini da te odnose recepijent umetnosti sagleda kao prirodne i nužne, umetnici su počeli da doživljavaju sebe kao neku vrstu savesti društva. To znači da mnogi umetnici danas više ne mogu da se zadovolje ulogom koja im je njihovim opredeljenjem za poziv umetnika namenjena, već stalno na različite načine pokušavaju da preko nje deluju otvarajući političke teme, i teže da problematizuje načine na koji se one tretiraju u opštoj javnosti. Oni angažman vide kao integralni deo, a nekada i kao prevashodni cilj svog delovanja kao umetnika. Koliko to na terenu dovodi do realnih promena nekada im je manje važno, budući da su fiksirani na to da uklone svaki privid neutralnosti svoje pozicije, očekujući da će se to već prepoznati i među vanumetničkim svetom, i pokrenuti neke ljude na akciju. Kakve su danas tipologije takvog rada biće prikazano u priloženim primerima, koji služe kao materijal za diskusiju.