Pretraga

U knjizi pod nazivom Fenomenologija vizuelne umetnosti, koju je objavio 2009. godine, Pol Krauter je potrebu za vraćanjem na fenomenološke teorije zasnovao na kritici redukcionizma postrstrukturalističkih (među koje svrstava i lakanovske) i analitičkih teorija. Poststrukturalističke po njemu asimiluju konkretne radove u  društveno istorijske kontekste u kojima nastaju, i prenaglašavaju lingvističke modele tumačenja, zanemarujući njihove vizuelne dimenzije. Analitičke teorije su fokusirane na logički karakter rada i njegovu predstavnu i referencijalnu stranu, dok se nedovoljno bave njegovim estetskim i kongitivnim karakteristikama. On se, stoga, vraća na one tradicije kakve su uspostavili Hajdeger i Merlo-Ponti, fokusirajući se na to što zove fenomenološkom dubinu rada, i razvijajući metodologiju koja se fokusira na „načine na koji se odnos između subjekta i predmeta iskustva menja u odnosu na različite vidove opažanja i delovanjs“. U ovom izdanju Alinejinog video kursa savremene umetnosti će se na tragu tog Krauterovog povratka na tradicije fenomenološkog tumačenja umetnosti, i to na primerima sa aktuelnih izložbi, testirati teorije koje su razvili Martin Hajdeger, Moris Merlo-Ponti, Emanuel Levinas, Ajris Marion Jang i Juhani Palasma.