Pretraga

Izložba “Ka drugom – umetnost nevidljivih” je nastala kao rezultat istoimenog projekta odobrenog na Javnom konkursu Fondacije Novi Sad 2022 u okviru projekta „Umetnici. Sad!“ a čiji je nosilac UG “Patrija”.



Autori radova su osobe sa izazovima u psihosocijalnom funkcionisanju, većinom korisnici psihijatrijskih usluga i kluba “Kompas” koji su odlučili da budu anonimni.



Klub Kompas postoji u okviru UG Patrija i zasniva se na programu podrške osobama sa poteškoćama u psihosocijalnom funkcionisanju kroz njihovo osnaživanje za što aktivniji i samostalniji život u zajednici.



Autorka projekta i koncepta izložbe je Aleksandra Mirimanov.



Cilj izložbe je upoznavanje publike  kako sa ličnim tako i strukturnim problemima sa kojima se ova višestruko marginalizovana grupa svakodnevno suočava, a koji doprinose održavanju osetljivih grupa na margini i njihovoj dodatnoj stigmatizaciji.



Publika će imati priliku da vidi likovne radove i pročita lične priče osoba sa iskustvom psihijatrijskog lečenja koje su nastale na osam art terapijskih radionica realizovanih u kulturnim stanicama Eđšeg i Svilara. Korisnici su kroz tekst i likovni izraz preneli njima važne poruke o proživljenim iskustvima koji su prethodili hospitalizaciji kao i o samom iskustvu hospitalizacije.



Jasno je da psihijatrija ne uspeva da zadovolji potrebe osoba sa izazovima u psihosocijalnom funkcionisanju, da je poznata po kršenju osnovnih ljudskih prava i da je kroz nju izražena dominantna kultura izopštavanja ljudi koji pate. Rezultat tog izopštavanja je i formiranje veoma problematičnih uverenja kod opšte populacije o tome ko su i kakvi su korisnici i kako treba postupati sa njima. Zbog toga se javlja potreba za drugačijim vidom rada i pružanja podrške korisnicima sa jedne strane i za informisanjem i razbijanjem predrasuda kod opšte populacije sa druge strane. Ideja projekta je bila da odgovori na obe potrebe kroz art terapijske radionice i interaktivnu izložbu na kojoj će se publika upoznati kako sa ličnim tako i strukturnim problemima.



Publika će čitajući tekstove (lična iskustva) autora i autorki radova lakše uvideti da su uzroci problema mentalnog zdravlja vezani i za društvene okolnosti u kojima živimo. Bolne priče iz detinjstva su često povezane sa slabim socioekonomskim statusom porodice ili sa neizgrađenim roditeljskim kompetencijama. Na taj način se otvara pitanje društvene i sistemske odgovornosti. Pitanje je i kako sistem konstruiše društvene predrasude koji doprinose održavanju osetljivih grupa na margini i njihovoj dodatnoj stigmatizaciji.



Namera izložbe je da pomogne publici da razume da među korisnicima psihijatrijskih usluga ima osoba sa različitim intelektualnim kapacitetima, nivoom obrazovanja, različitih generacija, rodnih identiteta, fizičkih mogućnosti, da ima pripadnika i niže i srednje klase. Ako na korisnike gledamo iz nejasne perspektive da su svi slični, ludaci, propušta se prilika da se sagledaju specifični problemi pojedinaca i da se odgovori na njihove različite potrebe.



Cilj projekta nije bio da korisnike predstavi kao umetnike već da im pomogne da se kroz art terapijski proces lakše otvore kako bi kroz tekst i likovni izraz preneli njima važne poruke. Prenoseći poruke ranjivih grupa van okvira zatvorenog prostora, otvara se pitanje da li art terapija može da poprimi oblik društvenog aktivizma.



U realizaciji projekta su učestvovale i psihološkinje, volonterke UG “Patrija”: Jovana Ćojder, Vojana Obradović, Anja Žujović i Jovana Zorić.







Aleksandra Mirimanov je likovna umetnica, pedagoškinja i savetnica u Integrativnoj art psihoterapiji. Nakon Akademije umetnosti u Novom Sadu i tri godine edukacije iz Integrativne art psihoterapije (koja je u sastavu Saveza društava psihoterapeuta Srbije) završila je i obrazovni program Centra za ženske studije. Pohađala je programe stručnog usavršavanja u cilju pružanja podrške deci žrtvama porodičnog nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Od 2015. radi kao likovna pedagoškinja razvijajući metodologiju rada koja integriše likovno stvaralaštvo, pokret i elemente art terapije. Vodila je brojne umetničke programe za decu i mlade u saradnji sa lokalnim nevladinim sektorom i pokrajinskim institucijama. Učestvovala je kao govornica na međunarodnoj konferenciji „Omladinska angažovana kultura“, na festivalu „Dečja prava – dobrobit svih“ u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana, kao i u okviru ciklusa „Umetnik i dete“ kao dela programske inicijative “Igre stvaralačkih projekata – Nove Školigrice i Škozorišta”.



Trenutno radi kao koordinatorka dva društveno angažovana projekta međunarodne saradnje.



mirimanovaleks@gmail.com