Pretraga

Honet smatra da danas nedostaje sveobuhvatna društveno-politička teorija koja bi mogla da ponudi nadu u ovim, kako ih naziva, vremenima beznađa. Iznosi tezu da konvencionalna doktrina socijalizma ne može da dijagnostikuje probleme sa kojima se suočavamo niti da ponudi adekvatne normativne smernice za društvenu transformaciju.



Govoriće se o Honetovoj ’’teoriji priznanja’’ – sveobuhvatnoj društvno-političkoj teoriji koja pokušava da parira Habermasovoj najdalekosežnijoj inovaciji, a to je koncept ’’komunikativnog delovanja’’. Međutim, i ta teorija ima problem da izađe na kraj sa današnjim trenutkom i složenim formama savremenih dominacija, pa se otvara prostor za kritiku te teorije koja je praktično zasnovana u Honetovim ranijim delima kao što su ’’Borba za priznanje’’ i ’’Pravo slobode’’.



Analiziraćemo pojmove slobode, bratstva i jednakosti od ranih socijalista do danas, i doći do Karla Marksa koji je doveo socijalizam na kvalitativno nov nivo po čemu je, kako smatra Honet, nezamenjiv. Naime, Marks je sistematizovao pojedine fragmente ranosocijalističkih razumevanja kapitalizma kao jedne nove stvarnosti koja prožima društveni život. Značajna je Marksova sposobnost da ukaže na to da je kapitalističko društvo jedan totalitet, da ono nije samo kapitalistička ekonomija, plus liberalno-buržoaska država, plus određena sfera društvene produkcije već je to jedan sveobuhvatni poredak koji određuje naše mogućnosti delanja u svim sferama – privatnoj, porodičnoj, političkoj, tržišnoj (M. Ivković). Ali, upravo usled ove sistematizacije, Marks podiže socijalizam i na nov nivo teorijske i političke autoritarnosti – što ćemo pokušati da obrazložimo.







Aksel Honet (Axel Honneth, 1949), profesor je na Odeljenju za filozofiju Univerziteta Kolumbija u Njujorku i doskorašnji direktor Instituta za društvena istraživanja u Frankfurtu na Majni. Honet predstavlja ključnu figuru današnje Frankfurtske škole, odnosno kritičke teorije društva. Među njegovim najznačajnijim delima su Kritika moći (Kritik der Macht), 1986, Borba za priznanje (Kampf um Anerkennung), 1992, Postvarenje (Verdinglichung), 2005. i Pravo slobode (Das Recht der Freiheit), 2011.