Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

90. Jesenja izložba: Vanredno stanje

Jesenja izložba ULUS-a se mogla videti od četvrtka, 18. novembra do četvrtka, 16. decembra 2021. godine u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, Mali Kalemegdan 1, Beograd.

 


Naziv ovogodišnje Jesenje izložbe je VANREDNO STANJE, a izložbu je koncipirao Umetnički savet ULUS-a, u saradnji sa istoričarima umetnosti dr Dejanom Sretenovićem i dr Jelenom Stojanović.

 

O KONCEPTU JESENJE IZLOŽBE:

 

“Prema tumačenju Đorđa Agambena termin „vanredno stanje” opisuje stanje kada su ljudska prava i pravni sistem suspendovani zbog neke velike krize koja ugrožava državni poredak. Upravo to se dogodilo po izbijanju pandemije korona virusa kada se veći deo sveta našao u vanrednom stanju. Italijanski filozof, u kritici politike upravljanja pandemijom, upotrebio je termin „biosigurnost” da bi opisao „vladavinu terora sanitizacije i religije zdravlja” koja je dovela do suspenzije demokratije i ljudskih sloboda. Alen Badiju izneo je suprotno mišljenje: vanredne mere su istovremeno i autoritarne i imaju opštu svrhu jer predstavljaju jedini oslonac i suštinsku zaštitu od širenja zaraze. Ova dva primera pokazuju u kojoj meri su politike upravljanja pandemijom izazvale različite reakcije i dovele do sukoba mišljenja i polarizacija netipičnih za borbe na političkom frontu. Svet je u isto vreme ujedinjen i razjedinjen zarazom, u rasponu od „poricanja ozbiljnosti pojave do dominantne ortodoksije koja je potvrđuje, ali se radikalno deli oko predloženih rešenja” (Agamben).

Čovečanstvo je Kovid-19 dočekalo nepripremljeno i sa nevericom, iako su epidemiolozi godinama unazad upozoravali da je globalna pandemija, kao posledica nemilosrdnog pustošenja planetarnog ekosistema, neizbežna. Kada je neverica ustupila mesto suočavanju sa strašnim udarom realnog korone, ljudi su postali svesni toga da prolaze kroz vanredan momenat egzistencije, da je pandemija postala oblik i sadržaj njihovog života, a da je poredak regulisan životom ustupio mesto poretku regulisanom smrću. Bez obzira na to kako su se određivali prema pandemiji i merama za njeno suzbijanje, svi su se slagali u tome da više ništa neće biti isto kao pre, da smo počeli da živimo „novu normalnost”, sa koronom koja je među nas došla da bi ostala i našu budućnost učinila neizvesnom.

Opšte je prihvaćeno da je pandemija ogolela ideološki okvir političke, ekonomske i socijalne infrastrukture i pogoršala strukturalne probleme, nejednakosti i nepravde koje generiše globalno integrisani kapitalizam. Takođe je ogolela činjenicu da se kultura tretira kao „neesencijalna” delatnost i zato je bila među prvim sektorima koji su se našli pod udarom restriktivnih mera. Nastala je kulturna pustoš nezabeležena u novijoj istoriji velikih kriza, osim onih sadržaja i aktivnosti koje su mogle da se preorijentišu na telematski modus operacije. Bio je to svojevrstan „kulturocid” koji je pokazao da se kultura na lestvici potreba nalazi na dnu i da se poima kao „nadgradnja” koje se društvo može bezbolno lišiti ukoliko situacija to nalaže. Kulturne radnice i radnici širom sveta dizali su glas protiv kulturocida i njegovih posledica po egzistenciju prekarnih kulturnih delatnika i umetnika, ali javnost je ostala ravnodušna i nije im dala podršku u svetlu činjenice da su i drugi, „esencijalniji” sektori bili jednako ili teže pogođeni restriktivnim merama.

Izlažući čovečanstvo traumatičnom egzistencijalnom iskustvu, pandemija je dovela do promene misaonog pejsaža: nezamislivo je postalo mislivo i stimulisalo nas da aktivnije razvijamo konfiguracije moguće, željene ili neželjene budućnosti. Ako je savremena umetnost avangarda društva koja putem estetskih modela zamišlja alternative hegemonom poretku, onda se postavlja pitanje kako ovde i sada promišlja katastrofu i kako konceptualizuje karantin u koji je oterana za vreme lokdauna. Umetnost se našla na distanci i od društva i od sebe same, a ta distanca predstavlja platformu koja omogućava nekonvencionalan i, ako hoćemo, svež osvrt koji u „normalnim” uslovima ne bi bio moguć. Postoji li „nenameran pozitivan bočni efekat krize” (Slavoj Žižek) u vidu razvitka novih umetničkih figura mišljenja, kritike i otpora hegemoniji koja sigurnim koracima vodi u distopiju, ostaje da se vidi. Polazeći od toga da je pandemija „činjenica koja preseca” i postavlja u novi međuodnos biološko, političko i društveno, Jesenja izložba ULUS-a pod nazivom „Vanredno stanje” reprezentuje dijapazon umetničkih refleksija tog preseka i posledica koje ostavlja za sobom. (Dejan Sretenović i Jelena Stojanović)

 

IZLAGAČI/CE:

 

Aleksandra Kokotović, Aleksandar Paunković, Aleksandra Vasović, Aleksandrija Ajduković, Ana Nedeljković i Nikola Majdak Ml., Ana Miladinović, Ana Milosavljević, Bojan Radojčić, Boško Atanacković, Dimitrije Pecić, Dragana Žarevac i Ivana Dragutinović Sokolovski, Dejan Marković, Filip Ristić, Gregor Mobius, Gorski Kabadaja, Griša Masnikosa, Igor Zenzerović, Ivan Grubanov, Ivan Petrović, Jelena Ilić, Jelena Paunković, Lidija Mićović, Marija Kovačević, Marija Kućan, Marina Tomić, Milana Lana Paunović, Milica Đorđević, Miron Mutaović, Neda Kovinić, Nikola Radosavljević, Nemanja Lađić, Nina Sumarac, Radmila Duda Ludošan, Sanja Anđelković, Sara Masnikosa, Selma Đulizarević Karanović, Siniša Ilić, Srđan Veljović, Stevan Kojić, Tamara Agić, Tamara Jokić, Tijana Pakić Feterman, Todd Ayoung, Vida Stanisavac Vujčić i Vladimir Milanović.


 




Obrazloženje komisije za dodelu nagrade Jesenje izložbe, delegirane od različitih organa i tela udruženja ULUS i AICA da odluči o dodeli nagrade za najbolji rad na izložbi, u sastavu: Jovanka Mladenović, Radivoje Marković i Stevan Vuković



Nagrada za najbolji rad na izložbi dodeljuje se Nedi Kovinić za video instalaciju "Zajedno razdvojeni". Nagrađeni rad razvijan je tokom celog perioda pandemije, u različitim tipovima vanrednih okolnosti, u fazama koje su uključivali živa izvođenja, produkciju jednokanalnog videa, i video instalacije, koja se prilagođava različitim galerijskim prostorima, stvarajući specifične ambijente. Živa izvođenja, na ulici, među prolaznicima koji uglavnom nisu standardna publika za događaje u polju savremene umetnosti, nastala su u susretu tekovina savremenog plesa, performansa i akcija, okupljajući veoma heterogenu grupu izvođača, stavljenih u prilično paradoksalan položaj. S jedne strane, oni su činili malu eskapističku grupu posvećenika, koji su projekat razvijali zajedno, i odbijali su da se poviniju biopolitičkim datostima trenutka. Delovali su u bliskom zajedništvu, ne pristajući na to da se potpuno fizički distanciraju i da regulaciju načina ponašanja u javnom prostoru bezrezervno prepuste organima državne uprave. S druge strane, sve to što su radili bilo je javno, i to ne samo kao niz javnih činova, nego i kao poziv za promišljanje mogućih vidova zajedništva koji ne negraju stanje pandemije, niti pozivaju na nepridržavanje mera za sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti, ali ipak tragaju za tipovima zajedništva koji nisu samo virtualni. Video koji je nastajao tokom tih živih izvođenja dokumentovao je istovremeno i sama izvođenja, i okolnosti u okviru kojih su se ona odvijala, ali i opšte stanje konfuzije oko toga kako je u takvim okolnostima uopšte moguće komunicirati na način koji prevazilazi puku razmenu nužnih informacija sa bezbedne distance. U tom smislu video dokumentuje sve to što se pred sočivom kamere pojavljivalo u specifičnim trenutcima, i dovodilo do nastajanja mikrokonteksta sa kojima su izvođači stupali u dijalog u realnom vremenu. Pa, ipak, video, koji je prikazivan i na festivalima, nije samo puka dokumentacija činova izvođenja, već ima narativ jasno koncipiran i razvijen u jeziku pokrentih slika, i prikazuje ta konkretna izvođenja kao instance aktivnog preispitivanja prostornih logika koje različiti tipovi vanrednog stanja nameću. Konačno, kao video instalacija, rad "Zajedno razdvojeni" povezuje galerijski prostor sa prostorom ulice, i vreme izlaganja sa vremenom izvođenja, zahtevajući od posmatrača da se postavi u poziciju izvođača i suoči sa okolnostima u kojima su oni delovali.



Obzirom da je tema  93. Jesenje izložbe ULUS-a pod nazivom „Vanredno stanje“ bila "međusobna povezanost biološkog, društvenog i političkog u vreme pandemije", i da su njeni kustosi postavili otvoreno pitanje "da li savremena umetnička praksa u Srbiji poseduje kapacitet da pruži autentičan odgovor na ovo pitanje i svoju slabost pretvori u snagu“, komisija za dodelu nagrade Jesenje izložbe smatra da je izraziti kvalitet rada Nede Kovinić "Zajedno razdvojeni" i u tome da na ovoj konkretnoj izložbi predstavlja najprezicniji ponuđenio odgovor na to pitanje. On takođe ukazuje i na pozitivan model samoorganizacije u produkciji rada, koji je uspeo da se izbori sa svim ograničenjima koje je vanredno stanje postavljalo pred umetnike koji su imali potrebu da daluju kolektivno, i da, pored samog dela, proizvede i model društvenosti, razvijen u neposrednoj saradnji izvođača na projektu.



Komisija za dodelu nagrade Jesenje izložbe želi da se zahvali svim autorima koji su odgovorili javnom pozivu na učešće na ovoj izložbi, i da im čestita na istrajnosti i predanosti u radu, čak i u ovako restriktivnim okolnostima, smatrajući da, iako je konvencija da se dodeli jedna nagrada na ovakvom događaju, kulturna misija Ulusa da ovo društvo obogati kvalitetnim sadržajima u polju vizuelne umetnosti, bez obzira na okolnosti u kojima deluje,  biva ispunjena tek u sadestvu svih onih koji se na ovakve pozive odazovu, i da svako od njih pojedinačno takođe zaslužuje svojevrsno priznanje za učešće u ostvarenju te misije. To, naravno, uključuje i napornu borbu za zaštitu radnih i profesionalnih prava i interesa likovnih umetnika, obezbeđivanje njihovog boljeg društvenog položaja i, shodno tome, osiguravanju boljeg položaja umetnosti u društvu, ali u ćvrstoj vezi sa stalnimm podizanjem standarda kvaliteta umetničke produkcije i organizovanjem reprezentativnog umetničkog programa, što neposredno zavisi od odziva članova i kvaliteta njihovih individualnih radova, koji su na ovoj izložbi bili za svaku pohvalu.  



U Beogradu, 05.12.2021.

Jovanka Mladenović, Radivoje Marković i Stevan Vuković, članovi komisije za dodelu nagrade Jesenje izložbe


 


 

Datum objavljivanja: 20.12.2021.