Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

30. Čukarički likovni salon

Čukarički likovni salon Galerije `73 je tradicionalna likovna manifestacija koja se održava više od dve decenije. O koncepciji Salona odlučuje Umetnički savet galerije, sastavljen od priznatih stručnjaka u oblasti likovnih umetnosti.

 


Namera organizatora ove izložbe jeste da okupi autore dobre reputacije na beogradskoj likovnoj sceni. Na ovogodišnji Salon pozvani su su da izlože svoje radove: Anđelka Bojović, Milorad Tepavac Tepa, Aleksandra Kovačević, Ana Cerović, Branko Raković, Vladimir Veljašević, Dragan Mileusnić, Dragan Čolaković, Ivan Gračner, Ivana Vidić, Jovan Dostanić, Jovan Rakidžić, Maja Gajić, Martin Erdeš, Miljan Stevanović, Mina Rakidžić, Petar Radlović, Radovan Jandrić, Ratko Lalić, Sanja Crnjanski, Slavko Živanović, Tijana Fišić, Ivana Popov, Halil Tikveša, Vladimir Komad, Srba Travanov i Tomislav Todorović.



Izložba će biti otvorena do 23. januara 2018. godine.


„Ovogodišnji Čukarički likovni salon, trideseti po redu, traje u Galeriji '73 od 21. decembra ove godine do 23. januara naredne, 2018. godine. Punih mesec dana, posetiocima galerije je omogućeno da pogledaju ovu - može se slobodno reći – najznačajniju izložbu u godini, koja upravo zbog svoje važnosti, traje i postoji već čitave tri decenije. Mnogobrojni umetnici, ne samo sa područja Čukarice, već iz svih naših krajeva, predstavljaju se svojim delima na Čukaričkom likovnom salonu, tako da pridev „čukarički“ u naslovu ove izložbe, znači samo to da se za  posetu izložbe treba uputiti na Čukaricu, tačnije na opštinu gde je smeštena Galerija '73.


Učesnici salona su izložili svoja najbolja ostvarenja, što je umeo da prepozna i odabere za ovu priliku Umetnički savet galerije. Zastupljene su različite umetničke tehnike, tako da se na postavci mogu videti ulja na platnu, akvareli, skulpture od kombinovanih materijala, grafike – klasične i moderne tehnike... Prisutne su starija, srednja i mlađa generacija likovnih stvaralaca, ali su jednake po kvalitetu radova, koji zadovoljavaju vizuelni estetski ukus publike i podstiču na pojedinačno vrednovanje i doživljavanje umetničkih dela. Posmatrač je u prilici da, shodno svom afinitetu, razmišlja o delima i da ih „ocenjuje“ samo na osnovu prvog, neposrednog utiska, bez tereta koje donosi saznanje o podacima slike, skulpture ili crteža. Njegovo shvatanje potpunog dela, može biti dopunjeno legendom svakog rada, ali ne može bitno izmeniti taj prvi, direktni utisak. Mnogi posmatrači mogu se baviti komparacijom izložbenih eksponata, a to je opet jedan vid doživljavanja vizuelnih elemenata postavke, koji može biti takođe zanimljiv, ali i varljiv, jer će se gledalac radije baviti objektivnom valorizacijom pojedinačnog rada, nego što će vršiti poređenje više radova. To je slučaj kada se na jednom mestu pojave izložena dela visokog umetničko-estetskog kvaliteta, tako da posmatrač zadovolji svoje naklonosti ka vizuelnim umetnostima, ponevši sa sobom (u mislima) najlepše detalje, koje će dugo pamtiti.


Prostor galerije, veoma fleksibilan i prilagodljiv delima, omogućio je slikarskim i grafičkim radovima različitih dimenzija i skulpturama različitog oblika da nađu sebi mesto, sa koga će moći najbolje da budu viđeni, osvetljeni i doživljeni. Ono što omogućava radovima da „daju“ najbolje od sebe, jeste upravo taj neposredni kontakt sa publikom, koja će moći da razmišlja o svemu što im je pruženo – forme, boje, kompozicija, materijali, tekstura, kontrasti, svetlost... Trenutni kontakt sa umetničkim delom oslobađa ga ukusa formiranog u odnosu na uzore iz prošlosti i neke stare šeme savršenstva, kojima se navodno treba rukovoditi. Svako delo zaslužuje novi utisak i  novu reakciju, jer je umetnik za njegovo nastajanje iskoristio svoju ličnu kreativnost, maštu i talenat, a to je posebno važno kako bi gledalac mogao da istanča svoj ukus i uspostavi vrednosni sistem.“


Snežana Nikolić,  istoričar umetnost


 

Datum objavljivanja: 19.12.2017.