Pretraga

Vladimir Temkov (1959. Kavadarci, Severna Makedonija) završio je Pedagošku akademiju u Skoplju u klasi prof. Vanča Georgijevskog. Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, odsek Grafika, u klasi prof. dr. Trajčeta Blaževskog. Magistrirao je slikarstvo na istom fakultetu u klasi prof. Blagoja Manevskog. Realizovao je 85 samostalnih izložbi i učestvovao na preko stotinu grupnih izložbi u Makedoniji, regionu i širom sveta. Dobitnik je brojnih nagrada u zemlji i inostranstvu za likovno stvaralaštvo. Učestvovao je u radu velikog broja umetničkih kolonija, simpozijuma i seminara. Temkov predstavlja slike iz najnovije serije inspirisane raskošnom prirodom i plodovima Tikveškog vinogorja. Linearna i hromatska kompoziciona rešenja, kao i plastično-reljefni elementi, u radu umetnika artikulisani su naglašenim stepenom ekspresivnosti, dok je sama boja tretirana kao svojevrsna apoteoza svetlosti u vizuri lokalnog kulturnog horizonta. Energičnim slikarskim gestom on apstrahuje doživljene prizore i proizvodi formalne analogije manifestacija životne energije i istinskog hedonizma.







Osnovna tendencija Temkova je da stvara dok hoda, da slika dok diše. Njegov ideal je prirodna jednostavnost, pa slika u dinamičnom duhu slobodnim i moćnim potezima, a istovremeno smireno i kontemplativno, prenosi višeznačne misaone poruke. Ovo, pak, dovodi do dinamičke kompozicije boje u kontaktu sa prirodom gde se zapravo sve kreće i menja. Inspiraciju crpi iz prirode i prirodnih resursa, kao i iz duhovnih izvora ljudskog društva, iz različitih oblasti kao što su književnost, istorija, tradicija, muzika, drama, nauka, život, priroda…







U klasično građenje kompozicionih konstrukcija on unosi emocionalne sadržaje, dekorativne forme, apstraktni znak koji nosi asocijativne oblike. U procesu stvaranja Temkov se rukovodi sistemom nadgradnje plastično-reljefnih elemenata da bi postigao konačni rezultat formirajući vanvremensku i vanprostornu metafizičku strukturu sveta. U stvari, Temkov u pojedinačnom traži znak večne kosmičke univerzalnosti. On razmišlja i oseća oblicima i bojama. Stvarnost se svodi na asocijaciju dvobitnih ili trobitnih oblika i tema. Na njegovoj paleti se nalazi osunčana zemlja, ali i zemlja natopljena kišom, njena plodnost, boje neba i zemlje, prostor i organska materija i ono između. Spajanjem kontemplacije i radnje, lirizma i ekspresije, prevazilazi kontraste u stvaranju dela.



 



Gorančo Đorđievski, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)