Pretraga

Tokom i nakon skorijih procesa globalnog preuređenja sveta, koji su uveliko potisnuli poretke i sisteme vrednosti nastale nakon Drugog svetskog rata, zvanične prakse i politike sećanja našle su se pred (ne)očekivanim izazovima. Dosadašnji modeli sećanja, istorizacije, memorijalizacije i objašnjavanja istorije (a time i današnjice) često se ispostavljaju kao nefunkcionalni (bilo u smislu neuverljivosti ili odsustva minimalnog očekivanog političkog efekta) ili prevaziđeni. Novi modeli retko imaju univerzalno utemeljene koncepte i sadržaje, i pre funkcionišu kao priručni i privremeni stabilizujući faktor partikularnih vladajućih ideologija. Mnoge tradicionalne politike i prakse sećanja su napuštene ili skrajnute a nove su često provizorno ili temeljito promenjene, sa manje ili više direktnim ideološkim i političkim motivima i efektima. Posledice su brojne i sveprisutne, od pojave sistemskog osnaživanja i reafirmacije krajnje desnih političkih ideja i pokreta širom Evrope i sveta, do potiskivanja svake alternativne političke vizije putem ignorisanja ili demonizacije ideologije i politike levih istorijskih antifašističkih pokreta i borbi. Brojna teorijska istraživanja značaja razumevanja istorije i istorijskog pamćenja za neko društvo ukazuju da je dezorijentacija u aktuelnom političkom vremenu i prostoru često direktna posledica dezorijentacije u istorijskim političkim i idejnim kategorijama.  

O ovim, sličnim ili istim fenomenima i problemima, zapaženim u različitim društvenim kontekstima, diskutovaćemo sa istoričarima i istoričarkama, aktivistkinjama, aktivistima, umetnicama i specijalistima raznih vokacija i usmerenja, koji su se sa opisanim problemima kontinuirano susretali i nosili: Milicom Mihailović, dr Milovanom Pisarijem, Karoljom Kovačem, Noom Treister i  dr Danijelom Majstorović (BiH) uz komentare Gorana Zorića (Kvart, Prijedor), Tanje Marković (projekat Škola antifašizma), kao i antropologa Danila Trbojevića.

Seminar će početi Časom istorije posvećenom istoriji upotrebe gasnog kamiona u Beogradu, koji će voditi dr Milovan Pisari.

Naslovnu temu ćemo zatim razmotriti iz više različitih vizura politika i praksi sećanja na žrtve fašizma: u zemljama čije su vojske vršile okupaciju i zločine, kao i u zemljama koje su bile objekt agresije, i to kako u vezi lokalnih vojnih i civilnih žrtava rata tako i poginulih iz agresorskih fašističkih armija. Poseban domen savremenih pristupa i pratećih problema javnog sećanja i memorijalizacije je singularnost masovnog i planskog ubijanja civila koje je dostiglo vrhunac u Holokaustu i drugim genocidnim poduhvatima. O prošlim, aktuelnim i budućim pristupima i praksama memorijalizacije ovih žrtava vode se već godinama intenzivne debate u stručnom i javnom domenu, dosada bez jasnog ishoda. Pri tom, u jugoslovenskom kontekstu ratovi devedesetih doveli su do specifične kulturno-političke distorzije svih ovih tema, zbog čega od diskusija očekujemo i osvrt na ove specifične aspekte sećanja i memorijalizacije žrtava Drugog svetskog rata.

Izlaganja na seminaru:

Karolj Kovač

Činjenice i sećanja



Milica Mihailović 

Da li vreme leči sve ili vreme menja sve



Noa Treister

Ljudska prava i sećanje na Holokaust



Danijela Majstorović

Uspostavljanje izgubljene veze: AFŽ u Bosanskoj Krajini: Metoda kao Politika

Više informacija o času istorije kao i apstrakte izlaganja i kratke biografije izlagačica i izlagača na seminaru možete naći na stranici http://www.rex.b92.net/sr/ovogmeseca/tribineDebate/story/6209/++Seminar+za+svakoga%3A+Kapaciteti+i+koncepti+se%C4%87anja+na+%C5%BErtve+Drugog+svetskog+rata..html

Priprema i moderacija seminara: Nebojša Milikić