Pretraga

Branimir Karanović (1950, Beograd) diplomirao je 1974. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Božidara Džmerkovića. Magistrirao je 1976. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Marka Krsmanovića. Od 1974. aktivno  izlaže na samostalnim (Beograd, Novi Sad, Zagreb, Rijeka, Ljubljana, Venecija, Solun, Pariz, Prag...) i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Beograd, Krakov, Edinburg, Lisabon, Solun, Njujork, Tuzla, Berlin, Ulan Bator, Pariz, Madrid, Beč, Tokio, Hjuston ...).

Nagrade/izbor: Prva nagrada za grafiku Inter-debi, Krakov, 1976; Prva nagrada za crtež na izložbi Jugoslovenski portret, Tuzla, 1979; Veliki pečat Grafičkog kolektiva, Beograd, 1977; Zlatna igla ULUS-a, 1981; Otkupna nagrada Muzeja primenjene umetnosti na Oktobarskom salonu, Beograd, 1992; Nagrada za grafiku na Oktobarskom salonu, Novi Sad, 1993; Nagrada za fotografiju na Oktobarskom salonu, 1997; Velika nagrada ULUPUDS-a na Majskoj izložbi, Beograd, 2003; Aprilska nagrada Skupštine grada Beograda za stvaralaštvo u oblasti likovne i primenjene umetnosti, 2005; Mali pečat grafičkog kolektiva, 2009;

Od 1978. do 1997. profesor fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a od od 1996. profesor fotografije na grafičkom odseku Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Od  2006. Ima zvanje profesora emeritusa na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerzita umetnosti u Beogradu. Bavi se grafikom i fotografijom.





Deo teksta iz kataloga profesora Aleksandra Palavestre, arheologa:

„Branimir Karanović na svojim grafikama prastarih i modernih antropocenskih fosilizacija postavlja važna, fundamentalna pitanja koja povezuju umetnost, nauke o prošlosti, ali ih čak nadilaze u opštijem filozofskom i biološkom smislu. To su pitanja opstanka. Ona su aktuelna i tiču nas se svakodnevno, sa svakim udahom zagađenog vazduha, nestankom drveta ili planinske reke. Karanovićevi uporedni kvadrati nas podučavaju da smo svi u prirodi povezani, te da smo oduvek i bili, ali nas i upozoravaju na krhkost života i njegovih ostataka. Današnje đubre i nekadašnji fosili nas s Karanovićevih grafika snažno opominju, likovno i moralno. Pitanje je samo da li ćemo shvatiti upozorenje i preispitati sopstvenu definiciju korova.“