Otvorene prijave za program “Šta kustosiranje može/treba da bude?”
Drugo izdanje međunarodnog kustoskog programa Šta kustosiranje može/treba da bude? biće organizovano u Beogradu od 26. avgusta do 26. novembra, a u toku su prijave koje će trajati do 18. marta. Na osnovu prijava biće odabrano 15 učesnika koji će tokom kursa učiti od mentora među kojima su vodeći profesionalaci u oblasti savremene kustoske prakse.
Šta kustosiranje može/treba da bude - What curating should/could do (WCSCD) je pokrenut 2018. kao međunarodni kustoski kurs situiran u specifičnom lokalnom kontekstu uokvirenom njegovim postjugoslovenskim identitetom, Balkanom. Nakon prošlogodišnjeg uspešnog pilot-programa, WCSCD nastavlja rad u polju kustoske edukacije i proizvodnje specifičnog znanja sa intenzivnim, tromesečnim programom koji se oslanja na jedinstveni lokalni i regionalni kontekst kao kritički izvor znanja. Program takođe ima za cilj da pruži uvide u širi međunarodni okvir koji je povezan sa praksama organizovanja izložbi kako na teorijskom tako i na praktičnom nivou.
Nastavni program kursa podrazumeva pisanje kritičkih tekstova, prezentacije, posete umetničkim ateljeima, posete institucijama, predavanja, i mentorske sesije sa lokalnim i međunarodnim kustosima, teoretičarima itd. Kao deo programa za 2019. godinu u planu je i studijsko putovanje po regionu. Tokom kursa, učesnici će imati priliku da razviju i predlože projekat (u formi kolektivne izložbe ili drugog formata) koji će biti realizovan poslednjeg meseca trajanja programa – ili kasnije – zavisno od prirode projekta.
Vodeći mentori ovogodišnjeg programa su Luka de Pinto (Kunsthalle Wien, Beč), Čarls Eše (Muzej Van Abbe, Ajndhoven), Zdenka Badovinac (Moderna galerija, Ljubljana), Nikita Jingćijan Kai (Times Museum, Guangdžou), Ares Športa (Fondacija „Lumbardi“, Prizren), Den Kameron (Njujork), Met Peker (EVA International, Limerik), Karolin Hristov-Bakardžijev (Castelo di Rivoli, Torino), i drugi.
Patrik D. Flores, umetnički direktor Singapurskog bijenala u 2019., održaće inauguralno predavanje u maju 2019, naslovljeno Singapore Biennial 2019: Some Political Inspirations (Singapursko bijenale 2019: neke političke inspiracije). Prezentacija govori o metodu i konceptualnom impulsu da se osnuje bijenale u Singapuru, obazirući se na kompleksnu situaciju u savremenoj umetnosti u jugoistočnoj Aziji i etičke zahteve koji su prouzrokovali takve promene.

Kako konkurisati?
Prijavu treba da sadrži CV/portfolio, motivaciono pismo (maksimalno 500 reči, o tome zašto želite da se bavite kustosiranjem  i prethodnim iskustvom) i opis projekta (maksimalno 300 reči, projekat koji biste hteli da razvijete), sve spakovano u jedan Word ili PDF dokument. Prijave se šalju na email what.could.curating.do@gmail.com sa naznakom “Kustoski-kurs-Beograd” najkasnije do 18. marta.
Uslovi za prijavu su sledeći: polaznici treba da imaju do 35 godina starosti, završene studije istorije umetnosti nisu obavezne. Troškovi tromesečnog kursa iznose 350 evra (putni troškovi i troškovi smeštaja nisu uključeni). Polaznicima koji nisu iz Beograda i Srbije, koordinatori projekta će pomoći u pronalaženju smeštaja. Polaznici kursa bi trebalo da imaju u vidu dodatne troškove za prevoz i smeštaj na studijskim putovanjima.
Na osnovu kvaliteta poslatih prijava, biće izabrano 15 učesnika koji će pohađati kurs u Beogradu. Odabrani učesnici koji nisu iz Beograda, treba da planiraju da stignu u Beograd najkasnije do 25. avgusta 2019. godine. Konačni spisak učesnika biće saopšten u maju, a preliminarni kurikulum programa biće potvrđen u junu 2019 godine. i istovremeno prosleđen učesnicima.

WCSCD kustoski kurs je dugoročni projekat koji je pokrenula Biljana Ćirić, uz podršku i saradnju sledećih partnerskih institucija: Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Irskog bijenala savremene umetnosti “Eva International”, Muzeja Zepter, između ostalih. Projekat je realizuje uz podršku Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu, Austrijskog kulturnog foruma, Fondacije Hajnrih Bel i Hestia – biroa za umetnost i geopolitička ukrštanja, EUNIC Srbija, između ostalih.
Za više informacija o procesu apliciranja i/ili o pozvanim predavačima koji će biti aktivni u sklopu programa, pogledate vebsajt: www.wcscd.com.
Kontakt u vezi sa projektom:
Tjaša Pogačar (tutorka WCSCD 2019): pogacartjasa.contact@gmail.com
FB @whatcscdo
IG @whatcouldshouldcuratingdo

Biografije mentora:
Luka Lo Pinto je kustos u bečkom „Kunsthalle“ muzeju. On je suosnivač časopisa i izdavačke kuće „Nero“. U bečkom „Kunsthalle“-u organizovao je samostalne izložbe Natali di Paskije, Kamij Enro, Olafa Nikolaja, Pjera Bizmuta, Babete Mangolte, Šarlemanja Palestina, kao i grupne izložbe Publishing as an artistic toolbox: 1989-2017, More than just words, One, No One and One Hundred Thousand, Individual Stories i Function Follows Vision, Vision Follows Reality. Drugi kustoski projekti uključuju Io, Luca Vitone (PAC), 16th Art Quadriennale (Palazzo delle Esposizioni), Le Regole del Gioco (Achille Castiglioni Studio-Museum), Trapped in the closet (Carnegie Library/FRAC Champagne Ardenne), Antigrazioso (Palais de Tokyo); Luigi Ontani (H.C. Andersen Museum), D’après Giorgio (Giorgio de Chirico Foundation); Olaf Nicolai-Conversation Pieces (Mario Praz Museum). Njegovi tekstovi objavljivani su u sklopu mnogih kataloga i međunarodnih časopisa. On je priređivač izdavanja documenta 1955-2012. The Endless story of two lovers. Godine 2014, objavio je publikaciju koja funkcioniše kao vremenska kapsula pod naslovom 2014.
Karolin Hristov-Bakardžijev je direktorka Muzeja savremene umetnosti „Castello di Rivoli“. Bila je umetnička direktorka manifestacije dOCUMENTA(13) u Kaselu 2012, kustoskinja Sidnejskog bijenala 2008, i Istanbulskog bijenala 2015. Godine 2012, časopis ArtReview postavio ju je na prvo mesto svoje godišnje „Power 100“ liste najuticajnijih ličnosti u savremenoj umetnosti. Pored toga, Hristov-Bakardžijev je počasna profesorka na Univerzitetu „Northwestern“.
Zdenka Badovinac je kustoskinja i spisateljica, zauzimala je poziciju direktorke Moderne galerije u Ljubljani 1993, koja se od 2011. sastoji od dva objekta: Muzeja moderne umetnosti i Muzeja savremene umetnosti u Metelkovoj. U svom radu, Badovinac ističe teške procese redefinisanja istorije zajedno sa drugačijim avangardnim tradicijama unutar savremene umetnosti. Prva izložba Zdenke Badovinac koja je bila posvećena bavljenju tim pitanjima bila je Body and the East—From the 1960s to the Present (1998). Ona je takođe inicirala prvu istočnoevropsku umetničku zbirku, „Arteast 2000+“. Jedan od njenih skorašnjih projekata je NSK od Kapitala do kapitala: Neue Slowenische Kunst—događaj poslednje decenije Jugoslavije, u Modernoj galeriji 2015 (postavka je putovala u muzej „Van Abbe“ u Ajndhovenu (2016), Muzej savremene umetnosti „Garaža“ u Moskvi (2016), i Muzeju Kraljice Sofije u Madridu (2017)); Paviljon države NSK, V Venecijansko bijenale, 2017, koji je kustosirala zajedno sa Čarlsom Ešeom. Badovinac je slovenačka selektorka na Venecijanskom bijenalu od 1993. do 1997, zatim od 2005. do 2017, i austrijska selektorka na Bijenalu u Sao Paolu 2002, te predsednica CIMAM-a od 2010 do 2013.
Nikita Jingćian Kai živi i radi u Guangdžou, gde je trenutno pomoćna upravnica i glavna kustoskinja u Muzeju „Guangdong Times”. Ona je kustosirala izložbe kao što je You Can Only Think about Something if You Think of Something Else (2014), Roman Ondák: Storyboard (2015), i Big Tail Elephants: One Hour, No Room, Five Shows (2016). Ona takođe organizuje parakustoske cikluse u Muzeju „Times“, gde se predstavlja godišnja diskurzivna platforma obrađujući teme kao što su Active Withdrawal: Weak Institutionalism and the Institutionalization of Art Practice (Aktivno povlačenje: slabi institucionalizam i institucionalizacija umetničke prakse) (u suorganizaciji sa Biljanom Ćirić, 2013), Cultivate or Revolutionize? Life between Apartment and Farmland (Kultivisati ili revolucionisati? Život između stana i poljoprivrednog dobra) (u suorganizaciji sa Binom Čoi, 2014), i Reciprocal Encounters: The Enactment of Collecting and its Modes of Representation (Recipročni susreti: sprovođenje kolekcionarstva i njegovi modaliteti reprezentovanja) (2016).
Den Kameron je osnivač i umetnički direktor Bijenala Sjedinjenih Država koje produciraju Prospect New Orleans, novo međunarodno bijenale čije prvo izdanje je otvoreno u novembru 2008. On je takođe direktor Odseka za vizuelnu umetnost Centra za savremenu umetnost u Nju Orleansu. Od 2012. do 2015. bio je glavni kustos Muzeja umetnosti okruga Oregon u Njuport Biču, u Kaliforniji. Godine 2006, Den Kameron osnovao je bijenale Prospect New Orleans, gde je radio sve do 2011. Kameron je osnivač i umetnički direktor „U.S. Biennial, Inc.“, neprofitne (501c3) organizacije koja producira Prospect New Orleans, novo međunarodno bijenale čije prvo izdanje je otvoreno u novembru 2008. na više mesta širom grada, a zatvoreno je u januaru 2009. Prospect 1 je bilo najveće umetničko bijenale u istoriji Sjedinjenih Država, sa 80 umetnika iz čitavog sveta u 24 objekta sa ukupno 28.000 m2. Od 2007. do 2010. Kameron je takođe obavljao funkciju direktora Odseka za vizuelne umetnosti Centra za savremenu umetnost u Nju Orleansu, gde je predstavljao samostalne projekte umetnika poput Luisa Kruz Azakete, Tonija Fehera i Petera Sola, kao i grupne izložbe Something from Nothing, Make-it-Right, Previously on Piety, Interplay, i Hot Up Here. Objavio je stotine tekstova u knjigama, katalozima i časopisima, i održao brojna predavanja i konferencijska izlaganja u muzejima i univerzitetima širom sveta, istovremeno sprovodeći značajnu predavačku delatnost u Njujorku.
Čarls Eše je upravnik Muzeja „Van Abbe“ u Ajndhovenu; profesor savremene umetnosti i kustosiranja na Univerzitetu „Central Saint Martins“ (UAL, London) i sa-direktor Afterall Journal and Books. Predaje na kursu „Exhibition Studies MRes“ na CSM, i Akademiji „Jan van Ajk“ u Mastrihtu. Van muzeja bio je (sa-)kustos izložbe Power and Other Things, Europalia, BOZAR, Brisel 1017; Art Turns, Word Turns, Muzej MACAN, Džakarta 2017; Le Musée Égaré, „Kunsthall“ u Oslu 2017, i Printemps de Septembre, Tuluz, 2016; Bijenale u Džakarti 2015; 31. Bijenale u Sao Paolu, 2014; U3 Trijenale, u Ljubljani, 2011; RIWAQ bijenale, Palestina, 2007. i 2009; Istanbulsko bijenale, 2005; Bijenale u Gvangdžuu, 2002; među drugim međunarodnim izložbama.
Ares Športa je kulturni radnik koji živi na Kosovu. Završio je studije na diplomskom programu za menadžment u kulturi na istanbulskom univerzitetu „Bilgi“ sa fokusom na kulturnim instucijama i lokalnoj kulturnoj politici. Od 2015. on je direktor-suosnivač Fondacije „Lumbardi“, gde se njegov rad kreće u rasponu od istraživanja i sastavljanja programa, do promocije, infrastrukture i institucionalnog razvoja unutar okvira oživljavanja nekadašnjeg „Lumbardi bioskopa“. Športa je predsedavajući Mreže za kulturne organizacije u Prizrenu i potpredsednik je organizacije „Kooperativa – regionalna platforma za kulturu“.