Umetnici se mogu prijaviti za samostalne izložbe. Organizatori su posebno zainteresovani za stvaraoce koji se bave kulturnim identitetom i kolektivnim pamćenjem, kulturnim navikama pojedinih društvenih grupa i globalnom, medijskom kulturom i njenim osobenostima, jer im je namera da putem tog projekta osvetle poziciju savremenih stvaraoca i odnos prema generaciji potrošača masovne kulture u kojoj normativ i životni stil određuju svetski trendovi, televizija i potrošačka etika - COPY PASTE kultura.  Pitamo se: da li je moguće produkovati autentičnu i odgovornu umetničku vizuru u eri korporativnog kapitala, uniformisanog javnog prostora, digitalne kulture, globalnog zagrevanja, mikrobiološkog rata i paradoksa svakodnevice? Želimo da otkrijemo estetske i etičke stavove umetnika u eri COPY PASTE kulture, globalizovanog identiteta, virtuelnih zajednica.

Zainteresovani autori mogu da se prijave za izlaganje u dva prostora:
- u novootvorenoj galeriji "ALT", za koju će biti obezbeđeno 4 do 6 termina po dva do tri autora. Izlažu se dela ne starija od 2 god. Projekti mogu biti izvedeni u svim medijima, osim skulpture u prostoru.
- u dvorištu Centra za kulturu Grocka, sa projektima koji su skulpturalnog karaktera, ili instalacije i radovi u javnom prostoru koji bi mogli da budu izloženi i izvan formalnog prostora Centra. Za izlaganje u tom prostoru, Gradski sekretarijat za kulturu daje nadoknadu umetnicima za autorski honorar.
Aplikacija za konkurs treba da sadrži:
- kratku umetničku biografiju,
- tekstualni predlog projekta za izlaganje, do A4,
- foto ili video dokumentaciju (do 10 fotografija) koju treba poslati putem maila, 600x800 dpi, u JPG formatu ili kao PDF fajl.
- DVD sa videom slati na adresu Galerije.

Aplikaciju je moguće prijaviti putem poste na adresu Galerije: Vlajkovićeva 30, Beograd, na ime Gabriela Vasić (za konkurs), ili putem maila na e-mail:gallery.alt@gmail.com, sa naslovom "Za konkurs". Radove poslati najkasnije do 27. septembra 2009. Za oba programa prednost će imati autori koji se prijave kao par ili grupa od po dva do tri izlagača, ukoliko je veza među njima nije namenska, odnosno zasnovana isključivo na interesu da se izlaže.  Organizator se zalaže za koncepciju dijaloga tema i fenomena kojima se bave umetnici, a zadržava mogućnost da sam upari umetnike koji se pojedinačno prijave na konkurs. Savet galerije cine: Jela Spajić, Una Popović, Ana Knežević, Selman Trtovac i Gabriela Vasic.

tekst Gabriele Vasić, umetničke direktorke Galerije ALT:

SAVREMENOST KAO LABAVA RAVNOTEŽA NARUŠENOG ŽIVOTNOG OKRUŽENJA

Pozicija savremenog čoveka - potrošača masovne kulture, kakvim ga je oblikovao globalni post industrijski koncept, doprinela je sve ostrijoj polarizaciji između bogatih i siromašnih, onih koji imaju moć - kapital i onih koji taj kapital proizvode, ali ga ne poseduju. Ta bipozicija savremenog čoveka označena je i rascepom između stvarnih potreba čoveka i onoga što mu nameće globalna potrošačka kultura.  Činjenici da je tehnologija na sve višem nivou, a da je ljudski život sve ugroženiji, doprinose ekološke katastrofe, poplave, pandemije, porast nasilja, terorizma i kriminala, kao i bolesti zavisti. U nerazvijenim delovima sveta gde vladaju siromaštvo i glad, potrošnja resursa i života je zanemarljiva u odnosu na broj građana, dok razvijeni svet troši i više nego što mu je potrebno u šta se ulaže dodatni napor da se ostvareni životni standard i održi. Pomeranje težišta civilizacije sa zapada na istok, dodatno dopirnosi destabilizaciji čitavog dosadašnjeg ustrojstva modernog sveta baziranog na dominaciji kapitala na zapadu i obrazovanju potrošača masovne kulture.  Ta masovna kultura podržana transnacionalnim korporacijama zauzima javni prostor svojom marketinškom menadžerijom i gradove pretvara u multiplikovane COPY - PASTE zone, u kojima pojedinačno i lokalno, tradicionalno i istorijsko biva zamenjeno globalnim, privremenim i zamenjivim korporativnim dizajnom, robom široke potrošnje, super starovima ili luksuznim i lukrativnim proizvodima. Bilbordi, Mekdonaldi, banke, parfimerije (Lili, DM), megamarketi, antene bežične telefonije su postali neizbezan dekor i naših gradova i drumova.  Potrošnja kao moralni imperativ se putem javnog i medijskog prostora ugrađuje u svest i ponašanje ljudi, bez alternative. Svi aspekti savremenog života su globalizovani, tako da u vremenu brzih komunikacija, i virusne infekcije postaju planetarne, a pandemija, cunami, avionske nesreće, zemljotresi, globalno zagrevanje, poplave i ekološka zagađenost, potrošnja resursa i ozračenost su nam svakodnevica. Uznemirenost, strah i neizvesnost, pa i briga za opstanak su takođe globalni i samo se razlikuju u stepenu od kontinenta do kontinenta.