Izložba

Prikaz izabranih dela

Lokacija

Bul. kralja Aleksandra 71

Opis

Dok je god sistema, poretka, dok je normi i institucija, neizbežno je generisanje novih fenomena subverzivnih i rušilačkih pretenzija, čiji cilj nije da prati i diktira, već da remeti i ometa zadate putokaze. Da li će, kao što je to bio slučaj sa avangardnim umetničkim strategijama, kritika biti usmerena na samu instituciju i status umetnosti u građanskom društvu s ciljem da umetnost bude prevladana u novoj životnoj praksi, ili će naprosto, paralelno postojećem, etabliranom kulturnom i umetničkom poretku biti stvarani novi, od manjeg je značaja.
Kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina prošlog veka obeležila je, između ostalog, upravo pojava niza potkulturnih i kontrakulturnih fenomena. Jedan od onih koji opstaje i danas, sa svim formalnim i idejnim nadgradnjama koje je trpeo tokom poslednje četiri decenije, jeste fenomen aerosol kulture. Ova, za neke umetnička a za neke i dalje samo vandalska praksa, najbolje se može označiti kao zbir sasvim različitih i često nepomirljivih individualističkih pozicija. I ako bi trebalo da se iznađe neki zajednički imenitelj, ali opet zajednički tek za većinu a ne sve crtače, onda bi to možda bila upravo potraga za fame-om. U sprezi sa ovim naoko banalnim, trivijalnim porivom, leži verovatno jedan od najintrigantnijih toposa ove subkulturne pojave. Naime, početak geneze njujorških grafita na pragu osme decenije XX veka, a u vreme velike ekonomske i političke krize, najčešće se prepoznaje kao juvenilna pobuna marginalizovanih socijalnih grupa, kao ‘’zahtev za ostvarivanjem identiteta, ličnih sloboda i nekonformizma’’. Ali, kako je to uočio već 1975. godine Žan Bodrijar, ‘’to nije bila tek pobuna identiteta: borba anonimnosti zahtevanjem svog imena i svoje stvarnosti. Grafiti idu dalje od toga: oni anonimnosti ne suprotstavljaju imena već pseudonime’’. I tu možda leži ključ. Dakle, nije ovde reč o slavi vorholovske provenijencije (bez namere da se ista unizi) već, u izvesnom smislu, o potrazi za slavom svog sopstvenog dela, svog stila i rukopisa bez pretenzija da se autor kao autor i obznani. Crtač ostaje sakriven iza svog tag-a, koji putuje gradom ispisan na vozovima, zidovima, ispod mostova, tag-a koji mnogi čitaju kao svojevrsni alter-ego ili možda još zanimljivije kao ‘logo for an ego’. Otuda mnogi i danas istrajavaju da sačuvaju svoju anonimnost a u isto vreme i svoj fame, poput recimo Benksija koji je nedavno organizovao samostalnu izložbu u muzeju Bristola ne susrevši se ni sa jednim predstavnikom institucije u kojoj izlaže. Ovde je možda zanimljivo napomenuti da, ako znamo da je najveći deo visoko-umetničkih praksi tokom takozvane pluralne decenije, dakle osme decenije XX veka, bio obeležen onim što se u teoriji umetnosti naziva dematerijalizacijom umetničkog objekta, onda bismo možda mogli reći da su, hronološki relativno sinhrono, na kulturnu scenu istupili ulični crtači koji su svojom novom strategijom pokušali da sprovedu u delo nešto što bi se u tim terminima, naravno sasvim uslovno, moglo nazvati dematerijalizacijom umetničkog subjekta. Treba naravno naglasiti i to da je za mnoge anonimnost zapravo bila neminovnost, jer bi u suprotnom došli u sukob sa zakonom.
Istina je da mnogi crtači nikada ne izađu iz ‘’sive zone’’ i da se sasvim tendenciozno ne odriču takozvanog diskursa noći i rada na ilegalnim lokacijama. Mnogi od njih su upravo mišljenja da samo to i jeste smisao ove u osnovi subverzivne prakse. Stoga je svaka muzeifikacija i smeštanje, ili bolje izmeštanje grafita u muzejsko-galerijske prostore uistinu sporna. S jedne strane, neretko će se čuti da upravo sami crtači otvoreno negoduju a nekad čak i fizički nasrću na postavke, prepoznavši ovu strategiju dekontekstualizacije grafita i neminovne redukcije rada na galerijski format, kao potencijalno slabljenje subverzivne snage ‘umetnosti spreja’. Premestiti rad za njih znači ‘uništiti’ ga. S druge pak strane, prezentacijom u ovim konvencionalnim okvirima nudi se legitimitet i potvrđuje likovnost grafita, a to pruža, između ostalog, onima koji tome streme, mogućnost samopromocije i eventualni angažman u legalnim okvirima. Institucionalizacijom subverzivnog i elitizacijom egalitarističkog možda se zaista delimično umanjuje žestina provokacije ovakvog iskaza, ali se u isto vreme markira fenomen koji je, bitno odredivši vizuelni identitet urbanih topografija širom sveta, pa delimično i beogradski, u ovoj sredini čini se nepravedno skrajnut.
Upravo otuda ova izložba, okupivši umetnike sasvim različitih izraza i profila, ukazuje na jednu drugačiju likovnost, i izmeštajući grafite iz svojih prvobitnih okvira nudi možda drugačiju percepciju ovog urbanog fenomena. On je danas relevantan predmet istraživanja vizuelnih i kulturoloških studija, jednako kao i sociološkog, psihološkog ili antropološkog diskursa. Opšte je mesto da su do sada već mnoge radikalne umetničke prakse iz domena umetnosti u javnom prostoru napustile tradicionalne okvire umetničkog izlaganja upravo s ciljem demokratizacije u oblasti kulture i umetnosti. Grafiti, iako pre javna umetnost a ne umetnost u javnom prostoru, bi možda mogli da nađu svoje mesto u onom što savremena nauka takvoj umetnosti namenjuje. Smatra se naime da danas, kada grad obiluje, u Ožeovim terminima, nemestima - ‘’prostorima stvorenim radi određenih ciljeva (transporta, tranzita, trgovine, zabave)’’, takozvanim ‘’svetom privremenosti i prolaznosti’’ - ovakve umetničke forme treba da učestvuju kao neka vrsta ‘’platforme u stvaranju kulturnog identiteta Grada’’. Ovome se možda može dodati i to da grafiti mogu, što je širom sveta i slučaj, da unaprede (ne)izgled gore pomenutih nemesta. Beograd ih danas, nažalost ili ne, ima u izobilju.
Simona Ognjanović

Pretraga

Izdvajamo

Kako do paketa?

• Registracija
• Kupovina paketa
• Pravila i uslovi korišćenja

Sredidom

Nameštaj je važan faktor kod uređenja naših domova, ali nije i jedini. Vašem domu je potrebna individualna nota, a nju ne čini samo nameštaj.

Posetite nas i pronađite pored nameštaja i ideje za jednostavno i efikasno uređenje doma.

Imate konkretno pitanje? Pitajte našeg arhitektu! Dobićete konkretan odgovor za Vaš problem. Kliknite ovde

Nameštaj za Vaš dom - sredidom.com