Izložba

Prikaz izabranih dela

Lokacija

Opis

Nekada se u umetnosti dešava da pojedine umetničke prakse, biografije i opusi ostanu izdvojeni iz sredine i vremena u kojima nastaju i traju. Individualne mitologije umetnika, koje katkad vode u ekscentričnost, zahtevaju posebne pristupe, saopštavajući nam da je došlo vreme za primenu drugačijih čitanja i interpretacija ekscesne ili različite umetnosti.

Kao pojava na domaćoj umetničkoj sceni, slikarstvo Dragana Azdejkovića skoro tri decenije unazad predstavlja zasebnu celinu, koja traje i razvija se paralelno sa utvrđenim tokovima umetnosti u našoj sredini, u kojoj njegov rad na istorijskom planu nema prethodnike u nekoj od ustanovljenih "linija" moderne umetnosti. Azdejković je već od početka svoje umetničke karijere, od završetka umetničke akademije i prve samostalne izložbe u galeriji Doma omladine, pokazivao izrazitu sklonost ka figurativnom, reprezentacijskom slikarstvu, prvobitno sa primesama pop-tematike, a kasnije sa sve većom sklonošću ka tradicionalnijim temama ove vrste slikarstva – portretu i pejzažu. Prividnu istinitost, koja se ogleda u mimetičkom karakteru ovih tema, on koristi kao paravan za prikazivanje subjektivnog unutrašnjeg pogleda na svet. Njegovi portreti predstavljaju ljudsku figuru u anfasu, naspram jednostavnog, dekorativno rešenog fona, u stavu ukočene statičnosti koja aludira na dugotrajno poziranje u ateljeu. Ipak, groteskna prenaglašenost pojedinih detalja fizionomije, međusobna sličnost zamrznutih pogleda i odsustvo ekspresije na licima predstavljenih ličnosti, kao i neobična odeća sa medaljama, šeširima, okovratnicima i drugim atipičnim detaljima, ukazuju da za ove portrete umetniku niko nije pozirao. Ovde je reč o parodiranju akademskog pristupa slikanju prema modelu, jednako kao što je i u Azdejkovićevim pejzažima vidljivo odstupanje od pejzaža shvaćenog kao rezultat rada u pleneru. Drveće koje se prostire po nenastanjenim predelima, samoniklo u besprekornim drvoredima; putevi koji se u perspektivi završavaju u vodenoj površini; ljudsko prisustvo koje je očigledno iako je izostavljeno na slici; predimenzionirani floralni motivi; pejzažne formacije pravilnih geometrijskih oblika, karakteristike su koje govore da Azdejkovićevi pejzaži nemaju realističku verodostojnost u sebi. Nelogičnost u poretku izaziva anksioznost, međutim ona nikada nije toliko udaljena od stvarnosti da bi se mogla nazvati nadrealističkom, egzotičnom ili magičnom . Ono čime je nelagoda izazvana jeste upravo anomalija koja tek toliko odstupa od stvarnosti da bi mogla biti istinita. Manirističko svojstvo Azdejkovićevih slika ukazuje da korene ovog slikarstva ne možemo tražiti u opštoj duhovnoj i umetničkoj klimi vremena shvaćenoj kao Zeitgeist, već u jednom ekscentrično subjektivnom pristupu slici i vizuelnom izražavanju duhovnog stanja umetnika u vremenu nastanka svakog od ciklusa
koji su na ovoj izložbi retrospektivno prikazani i kojima se povremeno u svom radu vraćao.

Temeljan manuelni rad, koji sklonost ka tehničkoj perfekciji i minucioznom posvećivanju detaljima dovodi gotovo do fetišizacije slikarskog postupka, kosio se sa aktuelnim tendencijama oličenim u radu generacije umetnika koji su istovremeno sa Azdejkovićem stupili na umetničku scenu. Reč je o opštoj kulturnoj i društvenoj klimi u vremenu osamdesetih koja je imala izrazit urbani karakter koji je donekle bio i integrišući faktor scene, od koje on ostaje izdvojen ne samo zbog lične odluke u odnosu na svoj umetnicki stav, već delimično i zbog dugogogodišnjeg odsustva sa beogradske likovne scene. Pluralizam postmoderne situacije osamdesetih je, za razliku od isključivosti modernizma, obezbedio okvir za prihvatanje, ili bar mogućnost opstanka divergentnih umetničkih usmerenja i stavova, ali ideja o „povrataku slici“ bila je daleko od povratka figuraciji ili „povratka redu“, u čije bi se okvire uslovno mogao svrstati manir Dragana Azdejkovića. Njegovo slikarstvo, mada nastaje gotovo zanatskom preciznošću, i predstavlja prozor u (stvarni ili izmišljeni) svet, oslobođeno je retrogradnih ideoloških ili komercijalno-tržišnih razloga, koji se neretko pripisuju odbacivanju modernističkog nasleđa, i pre se može razumeti kao autohton likovni izraz umetnika koji je i sam donekle bio i ostao izolovan od umetničkih praksi i teorija u svojoj sredini, zatvarajući se u sopstveni autentičan jezik oslobođen uticaja i podsticaja iz okolnih praksi i umetničkih strujanja.

Slikarstvo Dragana Azdejkovića u nekoliko proteklih decenija, apartno je u odnosu na njemu savremene pojave, i neobično je tim pre imajući u vidu njegovo klasično umetničko obrazovanje na beogradskoj likovnoj akademiji. Pozicija „autsajdera“ može se shvatiti i kao posledica nedostatka adekvatnog kritičkog i teorijskog aparata koji bi predstavljao istup iz modernističkog diskursa, a čini se da bi se upravo idući tim smerom mogao naći ključ za razumevanje i interpretaciju slikarstva Dragana Azdejkovića u kontekstu savremenih umetničkih prilika.

Ivana Benović

Pretraga

Izdvajamo

Kako do paketa?

• Registracija
• Kupovina paketa
• Pravila i uslovi korišćenja

Sredidom

Nameštaj je važan faktor kod uređenja naših domova, ali nije i jedini. Vašem domu je potrebna individualna nota, a nju ne čini samo nameštaj.

Posetite nas i pronađite pored nameštaja i ideje za jednostavno i efikasno uređenje doma.

Imate konkretno pitanje? Pitajte našeg arhitektu! Dobićete konkretan odgovor za Vaš problem. Kliknite ovde

Nameštaj za Vaš dom - sredidom.com