Prikaz svih dela
Lokacija
Svetogorska 29
Opis
SCHoTuAUT AUSTELLUNG
Ispod jednog kupolastog Wiesbadenskog krova živi Willimon. U besprekornom belom ambijentu, isprekidanom snopovima sunčane svetlosti, kao stejtmenti na zidovima i u prostoru, stoje jedne naspram drugih, njena dela i dela njenih prijatelja, u večnom razgovoru. Zaista, oseća se flux reči i znakova, slova koja osciliraju u tom čudesnom mestu, nesvakidašnjem za Wiesbadenska poimanja.
Taj tok Willimon prenosi kroz etar sa najvišeg Wiesbadenskog zdanja, crne megalitske lepotice, Schwartze Wiesbaderin, i preko kolumne u dnevnim novinama Der Wiesbaden Blitz.
U tim kasnim noćnim satima, kad se ceo Wiesbaden brundajući povlači na počivanje, na malim ekranima, uz zvuke FaurÈ-ovog Pavane Opus 50, Willimon se sreće sa posebnim stanovnicima Wiesbadena, deleći sa njima istraživanje tajnih i nerečenih sećanja i doživljaja, kao silazak u misteriozne lavirinte katakombi naše prestonice.
Izjutra, kad ponovo otvorimo oči, uz klopot tramvaja, i nesnosnu i absurdnu Wiesbadensku vrevu, ničim izazvanu, u panici rastrojstva i bahatosti, pomislimo: šta je zapravo stvarnost? Da li je ovaj prašnjav i gramziv Wiesbaden, paradigma za neko drugo More-ovsko stanište, koje obitava oko nas, u paralelnoj viziji, i lagano kolonizije našu realnost svojim odrazom, stvarnijim i opipljivijim od stvarnosti? I samo njegovo ime nam govori da je reč o paraboli, jer je beo inače samo kada ga prekrije debeli januarski sneg.
Willimon promatra ljude, i beleži ih. Njeni L(j)udi, stanovnici wiesbadenskog metropolisa, nose ponešto od oba prefiksa, i od ljudskosti i od ludila. Ti likovi su u stvari generisani iz jednog istog metakaraktera, iz jednog opšteg oblika zajedničkog sredini iz koje se granaju –iz istog ogaravljenog zida ili duboke tmine. Willimon zna da je imenitelj u masi i temperamentu, i da su lične odrednice tih ´†faca†ª u stvari samo atributarne parafernalije – zvezda petokraka, gradsko odelo, botoksovane usne, kamilavka, obrijana glava…
Te glave nas posmatraju na isti način, na isti iskonski način kao i likovi sa slika Baskijata ili sa brzih gradskih grafita, i uklopljeni u uvek isti format, vraćaju nas u Wiesbadensku prošlost, kada je portret bio†: uokviren u učionicama, lepljen kao plakat, štampan na majicama, vredan radnik u fabrici, lice iz kriminalnog dosijea, mega umrlica iz novina – ličan, a opet ne.
Wiesbadenski meta lik je zapravo prolazna i relativna kategorija, puna čudnih suprotnosti u istom, koji svoj životni vek provodi u konstantnom opovrgavanju sebe i konstantnom čekanju na čudesnu promenu – koja btw nikada neće doći.
Willimonova neprekidna traka kazivanja i priča, delom počiva u neverovatnosti i nadrealnosti pripovedaka Bruna Šulca a delom u science fiction-u iz kasnih 70’. Njena saga na sličan način otiče u tamu, u neprekinutom nizu, kao što je to slučaj sa čuvenim opening crawl-om iz serijala Star Wars, Džordža Lukasa, i taj niz je , zavisno od pozicije iz koje je čitan, smislen ili zbunjujući. Ta ´osmicaª beskonačnog pretapanja haosa u red i obrnuto, obavija se oko posmatrača, u oniričnom ritmu španskog dvorskog plesa...
Wiesbadenski je sumrak. Iz Willimonove imakulirane bele kupole, plove kroz crvenkastu tminu, znaci, slova i reči, dalje iznad krovova, iznad staklene krune Schwartze Wiesbaderin, negde gore , iznad oblaka, u beskraj.
Mihael Milunović, april u Wiesbadenu.
Kroz ekran
Galerijom tajni je osvojila mali ekran podarivši mu svoje drugo ja. U ovaj program je uselila svu raskoš boja, mašte i energije. Galerija tajni je uz sve to bila još i riznica slobodnog duha koji je tako nedostajao devedesetih godina prošlog veka u Srbiji.
Svoje televizijsko umeće ova slikarka kombinuje sa osobenim smislom za lepo, originalno, i njeno predstavljanje sagovornika ishoduje jedinstvenim spojem ličnosti autora i gosta.
Biljana Willimon je svojim slikama išla Kroz crveno, u televizijskom radu je često tutnjala Kroz ekran. Kamera je za nju rekvizit igre, baš kao što se igra dok piše. U tim igrama pred kamerom ili na papiru, ova slikarka se rezgolićuje do granice koju sama postavlja. Gledaoca i čitaoca jednako vodi sa sobom na taj intrigantni puti i u tome je njena snaga – ona kroz te lavirinte, danas kroz svoje televizijske Lagume, nikada ne ide sama. Ona vodi, više zavodi, gledaoca koji podleže njenim čarima. Ona je simbolična i vatrena, a njeni aduti su seks iz mozga i talenat iz svakog damara.
Biljana Willimon u svojim tekstovima život situira kao foto stvarnost, kao prozu koja se lakše vari jer ima formu fiktivne, prostorne, distance, budući njena pisma u Blic stižu navodno iz Visbadena. U ovim kratkim osvrtima na bizarnosti oko sebe, ona istražuje mogućnost hipertrofije apsurda svakodnevnog života. Svoju epistolarnu prozu ova umetnica je veoma uspešno začela devedesetih godina u Telegrafu, svojim Pismima gospodinu S, gde je kroz intimu i erotski dim, raščišćavala neke političke magle toga doba.
Biljana Wilimon je jedinstveno vrcava i zavodljiva kada govori i kada piše, daleko je od uštrojene gomile. Njena zapažanja o svetu su realistička utoliko što nadmašuju stvarnost. Njene osobine su sloboda, sklonost ka provokaciji, drzovitost. Ali, ona je jednako pristojna i blagonaklona spram Ljudi, čime dokazuje da ih prepoznaje. I, da parafraziram Klaru Malro – Kako je velika odgovornost umetnosti kada u nekoj ženi razvije potrebe koje samo ona može da zadovolji. Biljana Willimon dokazuje da je ta odgovornost uzajamna.
Radmila Stanković
Pretraga
Izdvajamo
Stalna postavka Arte Galerije
Kako do paketa?
Sredidom
Nameštaj je važan faktor kod uređenja naših domova, ali nije i jedini. Vašem domu je potrebna individualna nota, a nju ne čini samo nameštaj.
Posetite nas i pronađite pored nameštaja i ideje za jednostavno i efikasno uređenje doma.
Imate konkretno pitanje? Pitajte našeg arhitektu! Dobićete konkretan odgovor za Vaš problem. Kliknite ovde
Nameštaj za Vaš dom - sredidom.com