Ideja za crteže i tri filma potiče od utiska da su tematski nizovi dela Edgara Degaa mogući kao storibord vizije za film ili predstavu, pozorisnu ili performans. Storibord crteži urađeni su u različlitim tehnikama i formatima, jer varijabilnost sadržaja jednog filma, posebno u istraživanju efekata, upućje na korišćenje različitih likovnih sredstava i rešenja, pa odstupaju od standarda za klasičan film. Tema prva dva filma je balerina iz dela Degaa. U prvom, reč je o balerini na sceni i u vežbaonici, a u drugom to je slika njene svakodnevice između profesije i privatnosti. Oba filma su snimljena u miljeu romantičnih Degaovih vremena i njegovog dela. Koreografski koordinirano povezujući slike i skulpture Edgara Degaa u nizu reprodukcija, balerina ih oživljava igrom i pokretom. Veza sa umetnikovim vizurama je slikarski, odnosno, vajarski atelje koji je balerini kao umetnički prostor blizak i srodan; ona je i žena u svojoj svakodnevici. Treći film  je skok u naše vreme gde balet, kao i svaka druga umetnost, dobija nove stilove i razvija se u individualni izraz. Kao govor tela veza je i sa japanskom kabuki predstavom gde se specifične pojave glumaca i igrača mogu porediti sa savremenim performansom, često i sa osnovom u pomenutoj svakodnevici.

Inspirativna rolu nosi individualnost igre Tamare Martinović, glavnog aktera sva tri filma, projekat je realizovan sredstvima konkursa Ministarstva za kulturu 2014. godine.