"Fragmen(a)t,lat. sačuvan deo, ostatak […]" (Rečniksrpskohrvatskoga

književnog jezika, Matica srpska, Novi Sad, 1976)



Fragmenti su sačuvani delovi intimnih prostora. Oni su fizički ostaci, lični tragovi života, pa zatim arheološkog i arhivskog rada. Fragmenti su slike okružene prazninama stvorenim protokom vremena. Ono što se činilo razorenim, bar u maloj meri, bilo je dekonstruisano - izgubilo je svoju konstrukciju, alije, ipak, ostavilo za sobom rasute fragmente. Fragmenti su obične stvari – nađene slike podvrgnute poetskoj aktivnosti duha, koje progovaraju o tome šta jesu, o tome kosmo mi. Fragmenti slede tezu da umetnik ništa ne stvara, već je tu da posloži, prikaže i ukaže na postojeće, da nešto uobliči i eventualno ga reformuliše (AnnetteMessager: "Wordfor Word", 2006).

Skupljanje fragmenata bio je proces rekonstrukcije prošlosti kojim se (neočekivano, jer fragmenti su bili duboko skriveni u njenim naslagama) autentičnim, objektivnim slikama i subjektivnim sećanjima – traga za načinima čuvanja sećanja, uz nužnost težnje da se prošlo utka u sadašnji trenutak.

Vladimir Ranković rođen je u Kragujevcu1973. godine. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu,odsek Primenjena grafika, atelje Grafika i knjiga. Student je doktorskih interdisciplinarnih studija teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Docent je za oblast grafika i grafičke tehnike na Filološko-umetničkom fakultetu uKragujevcu. Realizovao je deset radova u kojima se bavi odnosom subjekta i prostora.