Materijalizovanjem vizuelne osetljivosti u pogledu na arhitektonsku  slojevitost, koriste i horizontalu  i vertikalu kao polazište, ogoljavanjem i uprošćavanjem prepoznatljive arhitektonske  forme želim da prikažem čulii doživljaj arhitekture grada.  U nekim momentima doživljaj atmosfere izabranog fragmenta dovodi i do deformacije arhitektonskih formi koje počinju da pričaju neku novu priču.  Gradske slike nisu slučajno izabrani fragmenti - to su privilegovani, posebno odabrani planovi koji su sposobni da kažu nešto sasvim drugo, nešto više od prenetog prizora. Prizore arhitekture grada prati trag atmosfere koja se u trenutku stvara oko njih.  Subjektivni doživljaj trenutka i svetlosti daje posmatraču novo iskustvo, doživljaj ili utisak. Nove forme zgrada razvile su se iz procesa transformacije sveta iz urbanog okruženja i javnog prostora pod utiskom i refleksijama izvora svetlosti u određenom trenutku. Samim tim, na slikama je dobijen individualan, intimni ritam i doživljaj izabranog arhitektonskog fragmenta.

Radovi su rađeni u tehnici akril/ulje na platnu.