Koncept izložbe počiva na prividnom neslaganju i suprotnosti tri različita likovna izraza i tri različite ideje. Koliko god se likovni jezik razlikuje i suprotstavlja među sobom, toliko su začeci ideja zajednički. Ideja koja stoji iza svih ovih slika jeste ona o stvarnosti koja je u nama samima, način na koji je mi doživljavamo i vidimo. Ovo su mikrokosmosi koji zajedno daju jedan mogući makrokosmos, one su zajedno prikazi jednog od mogućih svetova. Slike ne pretenduju da budu jedina moguća istina, one su izrazi ličnih istina i intimnih svetova. Umetnik prvo treba da spozna sebe i svoje svetove kako bi mogao da se bavi umetnošću.  Uhvatiti se prvi put u koštac sa nečim tako beskonačnim kao što je umetnost zahteva prvo pogled u sebe. Tek na početku bilo kakvog stvaranja i pronalaženja, izgubljeni u okeanu mogućnosti koje umetnost pruža, puteva kojima bismo mogli krenuti, odlučili smo se da prvo nađemo sebe, a tek onda i puteve.