Poetika sećanja - istraživanja u tehnici drvoreza
Predmet umetničkog projekta pod nazivom Poetika sećanja bazira se na istraživanju vlastitih estetskih stanovišta. Tematska linija kojom sam se rukovodio definisana je dvojako: negovanje sećanja kao sadržaja sopstvenog umetničkog delovanja i reafirmacija drvoreza kao tehnike izražavanja. Odnos prema stvaralačkom činu zasnivam na bezrezervnoj iskrenosti, nesputanoj emociji i artikulisanom korišćenju iskustva.
Moja interesovanja su male, lične stvari koje čine svakodnevni život. Lula na mnogo načina budi nostalgične reminiscencije na prijatne momente zajedničkog porodičnog života. Večernji sati sa ocem obojeni opojnim mirisom probranih sorti kvalitetnog duvana i danas veoma jasno žive u meni. Taj ritual odvajanja duvana iz kese, punjenja lule i njeno pripalјivanje doživlјavao sam kao trenutke potpunog mira. Dim koji se uvijao i potom gubio po prostoriji odisao je nakakvom oporošću. Tiha nostalgija za svim što je činilo moje odrastanje u prisnoj atmosferi i milјeu građanskih odnosa često se javlјa i sada.
U uverenju da za dobro likovno delo nisu neophodne grandiozne teme, svoja sećanja na porodicu proširivao sam novim sadržajima. Poslednje tri godine mog umetničkog delovanja vezuju se na potrebu obogaćivanja poetičkih okvira aktuelne umetničke prakse kroz ciklus radova pod objedinjenim nazivom Pettinatura. Ova reč se prevodi kao češlјanje i svojom suštinom može da asocira na dva srodna pojma. Na češalј, predmet jednostavnog oblika i značajne upotrebne vrednosti koji, kao i lula može da poprimi osobine bogatog likovnog elementa i veže se za izvesne ličnosti. Češlјanje je, takođe, pojam čija se suština u određenom smislu može vezati za životne cikluse i umetnički put pojedinca kao samosvojne i neponovlјive storije. Kroz nju se prolazi uspesima i gubicima, novim idejama ili krizom kreativnosti, uz potvrđivanje ili osporavanje stavova. Termin Pettinatura upućuje na nužnost kritičkog osvrta na urađeno. Kao što kosa češlјanjem dobija svoj volumen i formu, okončanjem faze u stvaralačkom činu nužno je objektivno i kritički se osvrnuti, „pročešlјati“ stvoreno i konstatovati promene i pomake. U skladu sa tim insistiram na ličnim storijama, sećanju i ubeđenju u trajanje vlastitog životnog i kreativnog kruga, lišenog blјeštavosti i atraktivnosti po svaku cenu.
Iako recentna umetnička dešavanja često prati pojava novih tehničkih pristupa, posezanje za tradicionalnim grafičkim pristupima, sasvim je legitimno i prirodno. Tehniku klasičnog višebojnog drvoreza u poslednjoj deceniji na globalnoj umetničkoj sceni karakteriše njegova ponovna aktuelnost. Nakon velike popularnosti sito-štampe, serigrafije, umetničke ofsetne štampe tokom šezdesetih godina minulog veka, činilo se da ne postoji potreba za bazičnim i tradicionalnim tehnikama štampe. Međutim, manuelni postupak i spontanost gesta, pažlјivo vođena ili grubo i temperamentno izrezana linija u drvenoj podlozi, miris drveta i njegova plemenita priroda i struktura, konačno, finoća otiska koji nastaje posle svega, elementi su koji iznova redefinišu suštinu stvaralačkog čina.
Slobodan Radojković je rođen 1967. godine u Nišu. Diplomirao na FLU u Skoplјu 1992. godine u klasi profesora Kostadina Tančeva a postdiplomske studije grafike završio na FLU u Beogradu 1996. godine kod profesora Velizara Krstića. Član ULUS-a od 1993. godine.
Samostalne izložbe:
1994. Niš, Galerija SLU, Salon 77
Pirot, Gradska galerija
1995. Priština, Galerija Pokrajinskog kulturnog centra
1996. Beograd, Galerija FLU
Niš, Galerija SLU, Salon 77
1997. Sofija, Bugarska, Galerija MAKTA
1998. Novi Sad, Mali likovni salon Kulturnog centra
2010. Beograd, Galerija Grafički kolektiv
2011. Niš, Galerija Art 55
2012. Hjuston (SAD), University of Houston Clear Lake Art Gallery
2013. Prokuplјe, Galerija „Boža Ilić“
Banja Luka, Galerija UDAS
2014. Beograd, Prodajna galerija Beograd
Kolektivne izložbe:
Od 1993. godine izlagao na više od stotinu pedeset izložbi, od značajnijih u Beogradu, Skoplјu, Kikindi, Kragujevcu, Harkovu, Sofiji, Užicu, Velikom Trnovu, Zrenjaninu, Plovdivu, Šapcu, Buenos Airesu, Smederevu, Pančevu, Tokiju, Solunu, Pragu, Varni, Velesu, Kočiju, Mjanmaru, Orhusu, Falunu, Podgorici, Parizu, Grenšenu, Svonsiju, Nišu, Aleksandriji, Guanlanu, Novom Pazaru, Hjustonu...