Novi ciklus drvoreza u boji  Slobodana Radojkovića (1967) govori o malim, ličnim i svakodnevnim stvarima i ritualima, a kao centralni motiv  pojavljuje se lula koja za autora osim tradicionalne simbolike muževnosti, postaje memorabilija na vreme provedeno sa ocem. Poslednje dve godine umetnik svoj opus vezuje za termin pettinatura – što na italijanskom doslovno znači češljanje. Češalj, predmet jednostavne forme, a značajne upotrebne vrednosti, pojavljuje se kao kontrapunkt luli, kao nezaobilazni instrumentarij svake žene.  Osim toga pojam pettinattura/češljanje upućuje  i na stalno preispitivanje - ,,pročešljavanje" i nužnost samokritičkog stava u umetničkom, ali i životnom delovanju.
                                 
       
Komplementarne su i emotivnosz priče i snaga izvedbe, zanimljiv je spoj snažnog rada u materijalu, a opet osetljivog, čistog i bogatog rezultata. Gradnja po slojevima odaje utisak snažne, komleksne strukture, žive boje i svetlosnog ritmovanja, dok poneki monohromni rad pleni direktnim i jednostavnim izvođenjem preciznog reza i teksture. Dodatno objašnjenje su natpisi koji se često pojavljuju i među njima, najčešća reč je pettinatura koja označava radnju češljanja ženske kose. I ovu karakteristiku Radojković, na svoj način delikatno i sugestivno postavlja. Dobrim uklapanjem pozadinskih površina i predmeta, i likovno obrađenih reči, jasno pokazuje svu svoju likovnu osetljivost, ali i vladanje osećanjima kroz potpunu usmerenost ka obradi i ručnoj štampi drvoreza. Primećuje se privrženost autora tehnici visoke štampe, i kao da je u plemenitoj strukturi drveta našao pravu meru i mogućnost da iskaže svoja pitanja i sećanja, kroz likovnost. Ove predstave ostaju kao materijalna činjenica i time ih Slobodan Radojković čuva i za sebe, i za nas koji gledamo njegova sećanja koja zauvek ostaju u grafičkom otisku i mirisu boje na plemenitom papiru.

 Branko Raković, vizuelni umetnik (iz predgovora kataloga)