Daca Marković rođena je u Ivangradu. Završila Pedagošku akademiju -  likovni odsek u Nikšiću, Filozofski fakultet - istorija umetnosti u Beogradu. Kod profesora Ivana Tabakovića bila na studijskom usavršavanju i slikarskoj specijalizaciji. Član ULUPUDS-a od 1979. Daca Marković izlagala je na oko 30-tak samostalnih izložbi, od toga 15 muzeja i  galerija: Lugano, Vukovar, Podgorica, Moskva, Perast, Berane, Šid, Sv. Stefan itd. Dobitnik 10 nagrada i učesnik 15-tak umetničkih kolonija. Živi i radi u Beogradu kao slobodan umetnik.

U Galeriji`73 predstaviće  serijom slika iz dva ciklusa „Daleki svetovi“ i „Lutajuća tišina“. Slike su  rađene u  tehnici ulje na platnu. „Prošla sam skoro sve slikarske pravce, sa željom da se misaono uzdignem, dođem do tačke,  do ništa,  praznog prostora,  kruga -  imala objašnjenje za njega i pitala se: „ Šta će mi to?“ I  uvek odmahnem rukom – ništa zato,  idem do kraja. Ideje su se preplitale i plod su moje mašte, doživljaja, snova. Crtala sam zatvorenim očima, imala viziju boje i strast zagonetke, putokaz u vidu znakova.  Krug je bio u granici bez kroja i kontrole,  zaustavljen linijom ili samo mrljom boje,  a figura je postala linija. Hranila sam svoj UM doživljenim ili viđenim idejama, ali u nagoveštajima. Unosila povremeno putenost tela, tek da ne zaboravim njenu boju. Radovala se mojim zaboravljenim pejzažima, lokvanjima i pinijama koje samo Toskana ima. Štrčalo je vitko drveće visoko u nebo, sa tamno – zelenim krošnjama kao kišobranima. Oduševila  sam se poznatom  Galerijom Uffici. Pred velikim majstorima,  srce mi se stezalo od punoće doživljaja. Upijala sam tuđe i trudila se da ne prenosim slično...“(iz osvrta umetnice Iskrenost u traženju sebe, DacaMar,14. II  2015, Berane).
    

Izložba je otvorena 04. aprila 2015. godine.