Kombinujući dve likovne ravni - meko tonsko tkivo nastalo utiskivanjem praha u površinu i linearni preplet kojim definiše kolorit,  Milorad Blanuša ovladava svim tajnama suvog pastela. Bojeni nanosi u njegovim delima su slojeviti tako da svaki naredni daje novo viđenje i novi smisao. Svakim novim slojem pastela umetnik ponire u dubinu, projekciju obrnute perspektive i istražuje kako izgleda svet iz dubine vode. Nad fino iznijansiranim tamnijim tonovima kreću se grupacije linearnih i koloritnih predstava. U njihovoj mreži, ponegde se nazire redukovani oblik podvodnog života,  manje  kao ilustracija a više kao likovna percepcija dinamičnog ritma i gestualne ekspresije. Redukovani artefakti prirode na Blanušinim radovima pretvoreni su u mrlju, izlomljenu liniju, u znak, u emociju jer razvejanost i dinamika umetnikovog gesta dokumentuju strast, uzbuđenje i zabrinutost nad sudbinom sveta koji voli. Zato na nekim njegovim listovima i nema boje, mračni su i monohromi. Ovaj likovni koncept Blanuša je predstavio u vidu ogromnog broja listova, koji čine i većinu opusa ovog umenika.