Radio je kao likovno-grafički urednik lista Student (1977-1980), časopisa Književna reč (1980) i Savremenik (1984-1992). Za Ediciju „Plus“ Savremenika uradio je total dizajn. Ilustrator je lista Politika na rubrikama „Politika za decu“ (1997-2006), „Roman“ (1997-2008), „Među nama“ (1999-2003), „Da li znate“ (1997-20..). Urednik je likovnog programa u Art centru, Beograd (2008-20..). U raznim domaćim i stranim novinama, časopisima i nedeljnicima objavio preko 17.000 stripova, ilustracija i karikatura: Svetlost, Mladi mašinac, Pravnik, Osmeh, Student, Mladost, Omladinske novine/ NON, Faca, Polet, Studentski list, Komunist, Stripoteka, Spunk, Borba, Naša Borba, Večernje novosti, NIN , Ekspres Politika, Beograd-Njujork, Politika, Vidici, Ideje, Književna reč, Reč, Liberasion, Viper, Savremenik, Almanah estetičara Srbije i drugim. Ilustrovao je preko 300 knjiga za decu i odrasle. Ilustrovao prvu knjigu (365 ilustracija) i izradio total dizajn za ediciju (7 knjiga) "Da li znate?" izdanje Fondacija Ribnikar. Izlagao na preko 100 grupnih izložbi i 14 samostalnih u zemlji i inostranstvu. Objavio preko 100 tekstova iz oblasti primenjene i likovne umetnosti u listovima i časopisima: Književna reč, Vidici, Reč i Savremenik. U okviru izložbe „Zlatno pero Beograda“ učestvovao na simpozijumima „Ilustracija u svetu danas“ (1987), „Strip ekvilibristika u nekoliko ilustracija“ (1988), „Šta je lepše: slika ili slovo?“ (1990), „Stil i metodologija ilustracije i animiranog filma“ (1992).Tekst u katalogu izložbe "Tradicionalno-moderno": "Slike koje pamte ili obožavanje materije" (2012), Tekst u katalogu izložbe "Realno nadrealno": "Zašto nagrada Ljubomir Micić?" (2011). Važnije grupne izložbe: Oktobarski salon (4 puta), Zlatno pero Beograda (15), Majska izložba (11), BIB Bijenale ilustracija u Bratislavi (6), Zlatni osmeh (3), Bijenale minijaturne umetnosti Gornji Milanovac (5), ZGRAF Zagreb (1981), Simboli u savremenoj Beogradskoj umetnosti-Narodni muzej Beograd (1986), Konkurs Pjer (7 puta), Beogradski strip 1935-1985, (Galerija SKC, Beograd 1985), Strip čarolije (beogradski sajam 1987), Beogradska Miniart scena (Singidunum 2004 i 2010). Osnivač, autor koncepta i učesnik putujuće izložbe Mali format koja godišnje obiđe 20 gradova Srbije. 2007 (Traje sedam godina) Osnivač, autor koncepta i učesnik izložbe Tradicionalno-moderno.(ULUPUDS i Art centar Beograd) 2008-2012 Osnivač, autor koncepta i učesnik izložbe Realno-Nadrealno (Art centar, Beograd) 2011-2012. Osnivač, autor koncepta i učesnik izložbe Linoart, Art centar Beograd) 2012.„Likovni salon 30X30 / Razotkrivanje vampira“, Zrenjanin 2013. Važnije samostalne izložbe: Strah od belog, SKC Beograd 1979, L'petit Opera Sucre (Mala šećerna opera), Les fous de L'ile, Paris 1984, Začarani pupak, Singidunum Beograd 1985, Boj na Čegru, Singidunum, Beograd 1989, Knjiga o stripu (retrospektiva povodom 20 godina stvaralaštva), Muzej primenjene umetnosti, Beograd 1993, Od sličice do slike, Singidunum, Beograd 1998, Sitnice za odrastanje, Singidunum, Beograd 2006. (kao putujuća obišla Užice, Prijepolje, Priboj, Rašku, Novi Pazar, Trstenik 2010-2011), Don Kihot (Art centar 2008), BureArtBarel (Art centar, Beograd 2010), Sitnice za odrastanje II (Art centar, Beograd 2011), Tradicionalno modern- linobravure (Art centar, Beograd 2011). Rade Marković (retrospektiva povodom 40 godina umetničkog rada. Tri postavke/stripovi itd, ilustracije itd, grafike itd.),„Art centar“, Beograd, 2013 Važniji radovi: izrada antologije stripa “Treća generacija” Izdanje Student Beograd 1979 ciklusi crteža za dva strip albuma: “Ludi jezik” 1980 i “Boj na čegru”1988, Ciklus linoreza Linobravure 1993, Triptih “Bitka kod pečene patke” (ulje na platnu) 1997, Slikovnica- bojanka “Kradljivci bajki” 1999. Total dizajn i izrada 365 ilustracija za prvu knjigu edicije Fonda Ribnikar “Da li Znate” (sedam knjiga) 2002, Serija od 36 burića-karaktera posvećenih beogradskim vodonošama (sakadžijama) i vodi kao najvažnijem sastojku budućnosti čovečanstva 2010... Monografija: Rade/Monografija povodom 40 godina umetničkog rada,„Grafikom“,Beograd, 2013. ISBN 978-86-7593-029-7 Važnije nagrade: Nagrada za najboljeg debitanta- Zlatno pero Beograda 1979, Nagrada lista Mladost za najbolji strip 1980, Nagrada Ivan Petković- Zlatno pero Beograda 1987, Nagrada Dragoslav Stojanović – Sip - Zlatno pero Beograda 1988, Nagrada Ivan Petković- Zlatno pero Beograda 1993, Plaketa ULUPUDS-a za visok umetnički domet na Sajmu knjiga, Beograd 1989.Godišnja nagrada ULUPUDS-a, 1993, 2007 i 2010. O autoru ...Fantastični prizori iz Markovićevih stripova, spakovani u „kvadrate“ nabijene grafičkim znacima, sklapaju se u celinu kao slavna „mađarska kocka“... ‚ Slobodan Novaković ( televizijski stvaralac i likovni kritičar-publicista) Marković je uspeo da potpuno izbegne korišćenje strip-balona sa upisanim tekstom i dijalozima i da, istovremeno, ne proizvede efekat „nemog“ stripa. Ovaj efekat Marković postiže sredstvima vizuelne naracije. To je složen i težak postupak. Čista likovnost...Status i svojstva sveta, opus Radeta Markovića stekao je onda kada je, među nebrojeno mnogo drugih svetova i nebrojeno mnogo drugih univerzuma koji nastanjuju multiverzum umetnosti, ispunio onaj veoma zahtevni prethodni uslov, nesumnjivo jedan od najvažnijih. Onda kada je potvrdio svoju izuzetnost, neponovljivost i jedinstvenost, kada je postao jedan, jedinstven i neponovljiv svet. To je ona ideja koje se, zahvaljujući imaginaciji, talentu i crtačkoj veštini našeg autora, iz beskonačno malog objekta bez dužine i zapremine koji nazivamo tačkom, pred našim očima uspostavila i uspostavlja, razgranala i grana, preoblikovala i preoblikuje, održala i održava kao jedno, jedinstveno i neponovljivo prostor-vreme sa nemerljivo mnogo oblikâ, kretanja, bojâ, odnosâ i zvuka, kao svet. Ljubomir Kljakić (publicista i izdavač) ..Ukoliko ova dihotomija deluje unekoliko pojednostavljujuće, valja naglasiti da ona predstavlja samo osnovu, polazište od kojeg se Marković više puta znao da udalji u prostrani svet humorne imaginacije i neobične, sažete narativnosti svoga crteža. Pa i sam izbor spomenutih, „graničnih“ simbola sadrži određenu tajnu i igru. On, naime, persiflira i parodira samu ideju simbolično-heraldičkog, tvrdog i ostrašćenog reprezentovanja ideja, odnosno isticanje i povlačenje odgovarajućih razmeđa. Tako se posredstvom jednostavne dihotomije stiže do njene unutrašnje samonegacije, što je, već po sebi, zanimljiv i iznenadan rezultat. I posve u skladu sa spomenutim karnevalsko-humornim i integralnim konceptom sveta i stvaranja...U svemu ovome posebnu pažnju zaslužuju slika i slikarska tehnika čijim se posredstvom sveta i iskustva Markovićevog strip-vidokruga dalje granaju i upotpunjavaju. Mr Srba Ignjatović (književnik i teoretičar književnosti) ...Izuzev jedine slike, sve ilustracije sa ove izložbe (Od sličice do slike) objavljene su u „Politici“, našem najuglednijem i najstarijem listu, u kome je Rade (Marković) počeo da objavljuje 12. Januara 1996. Godine. Saradnju s „Politikom“ počeo je ilustrujući tekstove na rubrici feljton. Ubrzo je iz broja u broj, nastavio da objavljuje u najstarijem redovnom dodatku ovog lista „Politici za decu“. Ilustrujući feljton, Rade se odmah odužio sopstvenom razumevanju smisla umetnosti i vrhuncu te umetnosti u ovom i nadolazećem vremenu – stripu. Ma koliko te ilustracije pojedinačno bile snažne, osmotrene u nizu, one se pojavljuju tek kao kadar Radetovog stripa publikovanog, eto, na ovaj način – svaki dan po jedan kadar u najstarijem srpskom dnevnom listu... Slobodan Kljakić (novinar, publicista) ...Stvaralaštvo gospodina Markovića već je uvršćeno u kulturnu datoteku našeg naroda i potvrđeno velikim brojem nastupa na javnoj sceni bilo kao grafički promovisan materijal, bilo kao delo iz domena vizuelne umetnosti trajne vrednosti, a sve sa predtezom ekstremno kvalitetne misaone avangarde... Svetlana Isaković (istoričarka umetnosti, direktorka MPU Beograd) ...Rade Marković je majstor organizovanja zbrke, on je svestan da se zbunjujućoj stvarnosti može suprostaviti jedino ako pokaže njeno pravo lice... …Ne samo da se svaki kvadrat može posmatrati kao gotovo delo, kao priča za sebe, već se preobilje njegovog tvorca prenosi i na druge likovne kvadrate. Marković se pretvara u neku vrstu Šeherezade prizora, samog ždrela ludog jezika – tako da stripovne table izgledaju kao ciklusi, triptihoni, kao polimorfno predstavljanje, probijanje statičnog prizora... Miodrag Racković (književnik) ...Ono što kao posmatrač mogu bez napora da iščitam sa Markovićevih ilustracuja, to je fino promišljanje pre osvajanja prostora koje treba likovno oživeti, osećaj lakoće pri autorskom izvođenju i duhovitost, za kojom knjige za decu uvek žude... Zorica Bajin-Đukanović (umetnica fotografije i književnica) ... Rade Marković voli da radi za ljude, za decu. On je 2008. godine uradio svetskog klasika Servantesovog Don Kihota, koga je prilagodio dečjem uzrastu – što je neverovatno. U međuvremenu je uradio i Hamleta. Rade Marković se očigledno svim tim poslom bavi sa tolikim uspehom, jer voli i hoće nešto novo da da, ali i zato što nije odgurnuo dete u sebi... Mi nemamo uopšte, potpuno smo izgubili, bilo kakvu kritiku na bilo kom nivou. Ako nemamo kritiku može da bude prikaz. To je obaveza. Tom obavezom neće niko da se bavi ili... hoće malo ko, jedan od Tih je Rade Marković. On je izuzetan čovek po još jednom kvalitetu: jednostavno gleda oko sebe i ljude i njihova ostvarenja. Bez ikakvog osećanja da poredi to sa svojim sposobnostima i mogućnostima, ono što smatra da ima vrednosti on će istrgnuti iz paučine umetničkih ateljea, umiti i pokazati drugima. To je nešto što su radili renesansni umetnici. prof. mr Zora Davidović Živadinović (profesor FPU) ...Boj na Čegru, pak jeste veliko, samostalno delo u strip maniru u kome se manifestuju sve vrline Radetove poetike. Crtež, površine, boja, svojevrsno kadriranje, tekst koji pojačava vizuelni i značenjski kvalitet, ukupno predstavlja jedan od najuspešnijih i najprijemčivijih tumačenja i komentara istorije... Dušan Milovanović (Istoričar umetnosti i savetnik u MPU)