Stogodišnjica početka Prvog svetskog rata, ubistvo princa Ferdinanda, i različita shvatanja uloge Gavrila Principa, danas, neminovno dovode do preispitivanja odnosa „heroja – antiheroja”. Upravo to je identitetski okvir u kome se Srbija oduvek kretala.
 
Metak je bio ispaljen zbog vere u slobodu, bolju budućnost. Nakon metka, došlo je i do velikih političkih promena i gubitaka ljudskih života. Posledice ratova su velike, pre svega kada je reč o broju izgubljenih ljudskih života, ali i neprestanog preispitivanja principa kojima se rukovodimo u donošenju odluka i zauzimanju stavova i strana. Ipak, potraga za boljim životom nije stala. Danas, preko 300.000 ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, živi i radi u Beču i Austriji. Razlozi migracija u poslednjih sto godina su različiti, ali im je svima zajedničko da su, između ideologija i politika, odabrali život.

Sto godina nakog početka Prvog svetskog rata, tokom 2014., Srbija će se na „putu za Evropu” zaustaviti u  različitim evropskim gradovima. Izložba u Beču je prva stanica. Svaka sledeća će predstaviti radove koji se bave specifičnom temom vezanom za određeni kontekst i prostor. Potreba za stalnim preispitivanjem identiteta, lične i zajedničke prošlosti i istorije, dovodi do igre rečima koja put pretvara u trip – specifično stanje svesti – koji nas na putu ličnog i zajedničkog razvoja istovremeno gura napred, ali i stvara prostor za greške. S druge strane, postavlja se pitanje principa na osnovu kojih delamo. Umetnici: Ana Adamović, Radoš Antonijević, Uroš Đurić, Marko Lulić, Vladimir Miladinović, Darinka Pop Mitić i Milica Tomić u svojim radovima bave se upravo pitanjima principâ, principijelnim i neprincipijelnim odlukama na polju ličnog, umetničkog i javnog prostora.

*igra rečima