Put za Evropu  je imao za cilj preispitivanje principā na osnovu kojih delamo ili ne, na osnovu kojih smo razvijali lični i/ili kolektivni identitet u proteklih sto godina, a svaka izložba je predstavljala, i predstavlja, poput ove u Parizu, novo usložnjavanje mreža veza, ličnih priča, promišljanja o pomenutim temama, bez pretenzije davanja odgovora. Iako smo u proteklom veku prolazili kroz različite ratove, krug se nije zatvorio jer posle života i smrti opet dolazi život. Gde smo pošli, tu smo došli i tako u krug. Svaki ispaljeni metak nam se vrati pre ili kasnije. Kakve su posledice zavisi od stava prema prošlosti i načina na koji je uključujemo u sadašnjost i život. Sa Principom ili bez.
Dvojako osećanje koje se kreće između kritičkog i nostalgičnog često ostavlja gorak ukus. Koji je to trenutak u kojem ne prepoznamo skrivenu poruku ili preko iste svesno pređemo i postanemo akteri prošlih i sadašnjih blokbaster katastrofa?

O tome govore radovi savremenih umetnika koji žive i rade u Srbiji i van nje i jednog pesnika koji živi u Mostaru.
      
                                                         

Kustoskinje / Commissaires de l’exposition: Zorana Đaković Minniti & Mia David
Autor vizuelnog identiteta / Identité visuelle : Borut Vild